U nizu eksperimenata u poslednjih nekoliko godina otkrivene su anomalije u spektrima kosmičkih zraka. Konkretno, pronađen je visoki fluks antimaterije (pozitrona i antiprotona), promena odnosa fluksa protona i helijuma u zavisnosti od njihove energije (što u slučaju jedinstvenog izvora zraka ne bi trebalo da postoji). Osim toga, pronađene su anomalije u anizotropiji (nejednakosti svojstava sredine) kosmičkih zraka.
Naučnici su predložili veliki broj modela kojima se pojedinačno objašnjavaju neke od ovih anomalija. Međunarodni tim astrofizičara iz Rusije, Francuske i Švajcarske postavio je teoriju kojom se objašnjavaju sve nedavno pronađene anomalije kosmičkih zraka.
Prema novoj teoriji, u čijoj su razradi učestvovali Nacionalni istraživački nuklearni univerzitet MIFI (NINU MIFI Moskva, Rusija), Institut za fiziku u Trondhejmu (Norveška), Departman za astronomiju Univerziteta u Ženevi, Univerzitet Didro (Pariz, Francuska) i Opservatorija u Sorboni (Pariz, Francuska), jedan od glavnih razloga posmatranih anomalija je eksplozija supernove zvezde u blizini Sunčevog sistema.
Kako je za Sputnjik ispričao jedan od autora teorije koja je objavljena u časopisu Fizikal rivju profesor NINU MIFI Dmitrij Semikoz „Eksplozija supernove se dogodila otprilike pre 2 do 3 miliona godina na udaljenosti od oko 220-450 svetlosnih godina od Sunčevog sistema (što je 50-100 puta više od rastojanja do Proksima Kentaure zvezde najbliže Suncu)“.
Prema rečima ovog naučnika, nedavna istraživanja Zemljine kore na dnu okeana i tla Meseca nedvosmisleno su pokazala da se pre oko dva miliona godina blizini Sunčevog sistema dogodila eksplozija supernove. Indikator vremena ovog kosmičkog događaja je sadržaj izotopa gvožđa Fe-60, koji nastaje samo u eksploziji supernove.
„Ukoliko se opisani događaji ponove, Zemlju očekuju globalne promene klime i značajno povećanje nivoa radijacije. Kada bi supernova eksplodirala na 10 puta manjoj udaljenosti, posledice po život na našoj planeti mogle bi biti katastrofalne“, naglasio je profesor.
„U zavisnosti od udaljenosti od supernove, na Zemlji bi delimično ili čak u potpunosti stradalo sve živo“, naveo je on.
Srećom, takvi događaju se dešavaju vrlo retko. Supernove na udaljenosti od nekoliko stotina parseka od Zemlje eksplodiraju jednom u nekoliko miliona godina, dok se zaista opasne po život eksplozije supernova na udaljenosti od deset parseka događaju jednom u nekoliko milijardi godina.
Ranije je Dmitrij Semikoz, zajedno sa američkim i evropskim kolegama, pokazao da je „gađanje“ Zemlje kosmičkim zracima nakon eksplozije zvezda supernova na udaljenosti od 300-600 svetlosnih godina pre otprilike 3,2 do 8,7 miliona godina moglo da poremeti „biološki sat“ životinja i ubrza biološku evoluciju na našoj planeti za račun naglog skoka količine mutacija zbog povećanog nivoa radijacije.
