Ukrajinski predsednik Petro Porošenko poručuje da će zastava Ukrajine biti vraćena u sve gradove i sela Donjecke i Luganske oblasti, dok je ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov prošle nedelje predstavio strategiju, kako je to formulisao, „deokupacije“ Donbasa. Ona bi se, po njegovoj zamisli, sprovela taktikom „sitnih koraka“: prvo oblast ili grad zauzimaju mirovnjaci, a onda se tamo sprovode izbori. Ideja o referendumu u Donbasu, koja se pominjala posle susreta predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Donalda Trampa, po mišljenju Kijeva je neprihvatljiva.
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavel Klimkin je mogućnost referenduma u Donbasu nazvao „probom“ za raspad Ukrajine. Protiv su se izjasnile i američke vlasti, dok u Rusiji kažu da se ideja o referendumu u Donbasu razmatra, ali da ona ne pretpostavlja tzv. krimski scenario.
Šta predviđaju Minski sporazumi
Podsećanja radi, Donbas je već dvaput izlazio na referendum. Pre skoro četvrt veka, 27. marta 1994. godine, građani Donjecke i Luganske oblasti glasali su o, kako su naveli organizatori, „Zakonu o sveukrajinskom i lokalnim referendumima“ na kom su se izjasnili o četiri pitanja: o federativnom uređenju Ukrajine (za je bilo 79,69 odsto), o ruskom jeziku kao državnom pored ukrajinskog (za 87,17 odsto), o ravnopravnom statusu ruskog u zvaničnoj komunikaciji u te dve oblasti (za — 88,98 odsto) i o učešću Ukrajine u Zajednici nezavisnih država (za — 88,72 odsto). Tadašnje ukrajinske vlasti su ignorisale rezultate.
Pre četiri godine, 11. maja 2014. godine, vlasti samoproglašene DNR organizuju referendum sa jednim jedinim pitanjem: Podržavate li akt državne samostalnosti Donjecke narodne republike? Uz izlaznost od 74,87 odsto, 89,07 odsto je glasalo „za“.
Iskander Hisamov, profesor evropskog prava na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose, kaže da je uveren da referendum koji je navodno predložila ruska strana ne podrazumeva izlazak Donbasa iz Ukrajine.
„Radi se o onome što zapravo već stoji u Minskim sporazumima, a tiče se forme i obima samouprave. Dakle, na mogućem referendumu bi se zapravo odlučivalo o pravima tog regiona u smislu kulture, jezičke nezavisnosti, očuvanja određenih pravnih organa, odnosno institucija, uz, naravno, očuvanje onih, takoreći opštenacionalnih. Taj referendum svakako ne bi podrazumevao pitanje da li bi se Donbas pripojio Rusiji. Takva mogućnost je apsolutno isključena“, uveren je Hisamov.
Ruski ekspert objašnjava da se može razgovarati samo o formama autonomije Donjecke i Luganske oblasti unutar Ukrajine.
„Za početak bi trebalo objasniti Kijevu da će to ići u korist njemu samom, odnosno da bi u suprotnom, ako ne bude referenduma, to bilo veoma loše po vlasti. Dakle, trebalo bi navesti političku elitu u Kijevu da oni pripremi pravnu bazu za održavanje referenduma, gde bi narod izrazio svoju volju na teritoriji Donbasa. Lično smatram da je ovo pogubno za Porošenka i sadašnju kijevsku političku elitu i vlast, ali da je odlično za Ukrajinu u celini. Trebalo bi, dakle, uvesti određene elemente federalizacije i samouprave i time bi se uklonili mnogi elementi koji sada postoje a dovode do napetosti u regionu“, ističe Hisamov.
Pretpostavke za referendum postoje
Stručnjak za međunarodno pravo Dmitrij Labin podseća da je plebiscit najdemokratskiji mehanizam za određivanje budućnosti neke teritorije.
„Tako je bilo i ranije, tako je sada i tako će biti. Najbolje je kada narod sam odredi svoju sudbinu. U istoriji je bilo dosta primera da je narod dobro odlučio, tim pre što je ovakav mehanizam prepoznat od strane međunarodnog prava, odnosno i UN poznaju princip samoopredeljenja. U ovom slučaju, ima mesta i razloga za primenu ovog principa, imajući u vidu da je nastupio momenat kada se država takoreći cepa i stvorene su pretpostavke za održavanje referenduma“, primećuje sagovornik Sputnjika.
Prema mišljenju Labina, pretpostavke za referendum postoje, ako ništa drugo zbog toga što je sam državni vrh u Kijevu na vlast došao na nelegalan način.
Radi se o tome da princip samoopredeljenja naroda nosi određenu težinu, tačnije veoma ozbiljnu kvalifikaciju, to nije mehanizam koji se tek tako, spontano pokreće, već prethodno moraju postojati vrlo jasne pretpostavke. Do tih uslova, pretpostavki je došlo 2014. godine, kada su vlasti u Kijevu došle na čelo države nezakonitim, neustavnim putem. To je činjenica koju niko ne može da obori. Štaviše, radilo se oružanom prevratu.
Snage samoproglašene Donjecke Narodne Republike u međuvremenu upozoravaju da, iako je kontakt grupa za Ukrajinu na sastanku u Minsku dogovorila potpuni prekid vatre u Donbasu od 1. jula, ukrajinske snage su ga samo u poslednja 24 časa narušile šest puta.
