Drecun za Sputnjik objašnjava da je baza dragocena zbog saradnje sa Specijalnim sudom za zločine OVK, a koji je formiran i čeka se da izda prve optužnice.
„Najpre je formirana Radna grupa Odbora za KiM, kako bi prikupila činjenice i dokaze o zločinima koje je počinila OVK na Kosmetu tokom sukoba 1998-1999. i 2000. godine, da bi se pomoglo Specijalizovanom tužilaštvu koje bi trebalo da podigne optužnice za zločine OVK. Cilj je da se sabere što više dokaza. Prikupljena je dokumentacija koja ukazuje na te zločine, imamo i potencijalne osumnjičene, uspostavili smo saradnju sa tužilaštvom… Prvi put je na jednom mestu sakupljena ovakva vrsta dokumentacije, a kojom raspolažu naše službe bezbednosti i državni organi“, objašnjava Drecun.
On je ceo ovaj posao predočio i pomoćniku generalnog sekretara UN za politička pitanja Miroslavu Jenču.
Po rečima našeg sagovornika, dokument će biti dostupan javnosti tek kada budu podignute prve optužnice.
„Tada ćemo sve pretočiti u publikaciju koja će na sistematizovan način pokazati zastrašujuću kampanju nasilja i zločina, čiji je cilj bilo etničko čišćenje koje je sprovodila teroristička OVK“, dodaje naš sagovornik.
On nije želeo da otkriva o koliko zločina je reč, niti imena osumnjičenih, jer, kako je rekao, ne želi da ugrozi uloženi trud i saradnju koju imaju sa Specijalizovanim tužilaštvom.
Ukoliko se budemo rukovodili dosadašnjim podacima naših državnih službi, očekivano je da se među najtežim zločinima OVK nad Srbima nađu gnusni zločini počev od sela Klečka, gde su avgusta 1998. godine ubijena 22 civila srpske nacionalnosti, zatim ubistvo oca Haritona i Stefana u Prizrenu u junu 1999, a tu je i slučaj iz sela Staro Gracko, koji se desio jula 1999. godine, kada je na njivi zverski ubijeno četrnaest Srba.
Ovo su samo neki od masovnih ubistava Srba od strane OVK, za koje glavni akteri ni naredbodavci nisu odgovarali. Opšte je poznato da su ratne zone među OVK bile jasno podeljene između najmanje dva lidera OVK — Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija, koji su danas dve najvažnije političke figure nepriznatog Kosova.
Strukture terorističke OVK tokom devedesetih godina na Kosovu i Metohiji imale su 141 zatvor za Srbe, mahom po privatnim kućama. Broj ubijenih u tim zatočeništvima nikad nije tačno utvrđen. Osim toga, postojali su i takozvani radni logori, od kojih je možda najveći bio u mestu Matičane kod Prištine i u blizini Prizrena. Osim ovih zločina, OVK je počinila i niz zlodela nad srpskim civilima koji su ubijani uglavnom na kućnom pragu i bez povoda.