„Da li ste čuli za kriptovalute i novac na internetu? Jesam, čuo sam. I šta mislite o tome? Nemam poverenja u njih ništa. Ne znam kako to uopšte funkcioniše. Meni sve to liči na neki špekulativan piramidalni način zarade. Neki ljudi kažu da su jedan od onih ekonomskih špekulativnih balona koji kasnije mogu da se pretvore u veliku krizu. Zanimljiv način da se zaradi na brzinu za kratko vreme. Pa mislim da je to neka budućnost. Pa da, u stvari, budućnost. Ja mislim da nije realno. Mislite da je neka prevara? Da. Taj novac, šta se radi sa tim novcem, nemam pojma, mislim. Pa, brate, ljudi se snalaze kako ko stigne, brate, zarađuje onaj onako, onaj ovako i tako to.
Da, ovaj poslednji komentar bi mogao da bude naš državni slogan. Srbija – „Brate, ljudi se snalaze kako ko stigne, brate, zarađuje onaj onako, onaj ovako i tako to.“ I dok su za mnoge građane Srbije bitkoin i kriptovalute velika nepoznanica, bloger Istok Pavlović već uveliko njime plaća ručak.
„Jedemo prebranac, vešalicu i sve i sad ćemo to platiti bitkoinima, jer ovde primaju bitkoin, verovali ili ne. Confirm, send, O.K. I to je sve otišlo u blokčejn.“
Sve je otišlo u nešto drugo, ako bez tamo nekog blokčejna neću moći vešalicu da jedem. Šta je uopšte taj blokčejn?
„Blokčejn. Šta u suštini to predstavlja? To je jedan, kako da kažem…“
Dajte mi nekog mlađeg da objasni.
„Vi ste osoba A i želite da pošaljete novac osobi B, onda morate da koristite, na primer, banku. Blokčejn je zamena za banku, ali je mnogo sigurniji. Zato što je to sistem koji ne može da se potkupi. Kako? Tako što se podaci o svim transakcijama koje su se odigrale u tom sistemu vezuju za svaki blok, a kako je svaki blok povezan sa drugim blokovima, to znači da bi trebalo promeniti sve blokove u nizu, što je faktički nemoguće.“
Da, blokčejn je suštinski decentralizovana mreža na kojoj su zabeležene sve transakcije, gde su one međusobno povezane i time veoma zaštićene od hakera. Kriptovalute su onlajn valute koje se zasnivaju na ovoj tehnologiji, a jedna od njih je bitkoin. Niko ne zna pouzdano ko je pokrenuo bitkoin. Pseudonim pokretača je Satoši Nakamoto, ali da li se iza tog imena krije jedan čovek, grupa ljudi ili možda neka obaveštajna služba — ne znamo. Ono što znamo jeste da je bitkoin uveliko zaživeo.
Bitkoini se uglavnom kupuju i prodaju na onlajn berzama ili direktnim razmenama među pojedincima, a mogu se stvarati i takozvanim rudarenjem pomoću kompjutera i matematičkih algoritama.
A to rudarenje zamislite ovako: Svaka transakcija zahteva da se ona ugradi u blokčejn, da se doda kao novi blok u lancu. Rudari su oni koji ugrađuju tu transakciju u blokčejn pomoću kompjutera koji pogađaju neke brojeve, da ne ulazim sad u detalje. To traje oko deset minuta i onaj rudar koji prvi dođe do tog traženog broja dobija nagradu — bitkoine. Oni koji su na vreme ulagali u bitkoine ili su ih rudarili, dobro su prošli.
„Pre više od sedam godina, developer je kupio dve pice pomoću 10.000 jedinica, tada skoro nepoznate digitalne valute pod imenom bitkoin. Danas bi te dve pice koštale više od sto miliona dolara.“
Da, vrednost bitkoina je u jednom trenutku strmoglavo porasla i neki su se obogatili. Mnogi su pokrenuli razne druge valute pomoću blokčejn tehnologije i tako došli do para. Mnogi su izgubili pare. I dok su mnogi sigurni u blokčejn tehnologiju, koliko su stvarno sigurne kriptovalute?
Sve dok se ne dogodi stvarno neki veliki kolaps, nećemo znati ko je toliko siguran. Zasad su one jednako bezbedne, ali pitanje je, zaista je pitanje da li će jednog dana neki hakeri tu ipak naći način da tu nešto provale.
Čuli ste čoveka — kriptovalute su sigurne sve dok više ne budu.
