Nedugo pošto se vratio sa NATO samita u Belu kuću, američki predsednik Donald Tramp dao je još jedan razlog svojim evropskim saveznicima da budu nervozni. Ovaj put, njegova izjava tiče se Crne Gore i mogućnosti da ova država postane povod za globalni sukob.
Tramp je, u odgovoru na pitanje novinara američke medijske kuće „Foks njuz“ o tome ima li smisla da njegov sin ide da brani neku državu poput Crne Gore, ukazao na mogućnost da neka mala država, za koju većina Amerikanaca ni ne zna da postoji, mogla da bude povod za sukob velikih sila.
Gotovo da je opšte istorijsko pravilo da, kada velike sile žele da se međusobno obračunaju, čekaju da se povod nađe u sukobu malih. Tako je sukob između Atine i Sparte, koji je u sunovrat odveo civilizaciju antičke Grčke, počeo nemirima u malom gradu Kerkiri.
Jedna od varijacija ovog pravila dogodila se pre sto godina — napad Austrougarske na Srbiju i Nemačke na Belgiju bio je detonator za eksploziju planetarnih razmera.
Ovo pravilo nije važilo jedino u doba Hladnog rata, kada su se supersile, svesne da bi direktan sukob doveo do uništenja sveta, sukobljavale preko posrednika.
Danas, međutim, izgleda da američki predsednik sluti da se svet vratio na stanje u kome je ravnoteža snaga velikih sila do te mere osetljiva da bi svaki njen poremećaj mogao da dovede do globalnog sukoba. Nesreća u nesreći je u tome što je Tramp opet pomenuo Balkan kao moguće žarište.
Za nekadašnjeg diplomatu Zorana Milivojevića, Trampova izjava ozbiljnija je nego što mediji to žele da predstave. Ona je opomena, kaže, kako Crnoj Gori tako i drugim malim državama, na primer baltičkim republikama, da Amerika neće žrtvovati svoje nacionalne interese zbog njihovih konflikata sa Rusijom.
„Nije slučajno što ova izjava dolazi upravo posle njegovog (Trampovog) sastanka sa Putinom i mora se vezati u taj kontekst. Ukoliko Rusija nije pretnja interesima SAD, ukoliko ne dovodi u pitanje svetski mir i bezbednost, ukoliko Amerika i Rusija mogu da nađu formulu da vode računa o svetskoj bezbednosti i miru, onda je sasvim sigurno da neće ulaziti u sukob zbog malih zemalja“, kaže Milivojević.
Baltičke države, na koje se, prema Milivojevićevim rečima, takođe odnosi Trampova izjava, svojim odnosima sa Rusijom ucenjuju i SAD i NATO, i poruka američkog predsednika nije slučajna i ima širi kontekst, zaključuje on.
„Kaže se da su jurodivi poneki put na tragu neke dublje istine, pa tako kroz najvećeg jurodivca među svetskim državnicima Donalda Trampa, progovara i neka viša istina kada kaže da bi globalni sukob mogao da izbije oko neke male zemlje kao što je Crna Gora“, objašnjava istoričar Predrag Marković.
Međutim, Marković, kako kaže, ne veruje da situacija u svetu podseća na onu pred Prvi svetski rat, kako svetski mediji vole da je predstavljaju.
„Prvo, EU je najmiroljubivija velika sila koja je ikada postojala; ona je toliko miroljubiva da nema nikakvu definisanu vojnu politiku. SAD su retorički borbene, međutim, sem Trampove borbene retorike, pitanje je da li su ozbiljni ljudi koji sede u Pentagonu i Stejt departmentu spremni da posle nezamislivih troškova decenijskog rata u Avganistanu i Iraku ulaze u slične avanture“, kaže Marković.
Razne krize i konflikti su, prema Markovićevom mišljenju, moguće, ali one, kaže, neće uključivati pokrete velikih vojski.
„Ljudi često porede današnju situaciju sa 1914, ali tada su sve sile olako ušle u rat zato što tada, sem balkanskih naroda, niko nije znao šta je rat. Ljudi su potcenjivali stradanje koje donosi veliki rat, a sada svako u svetu, sem možda jurodivog Trampa, pokazuje u tom smislu uzdržanost. I naravno, bez obzira na antirusku histeričnu retoriku, Rusi su narod koji najbolje zna šta su ratne žrtve i nema zemlje kojoj je u srži mio mir koliko je to Rusija“, kaže Marković.
