Separatni dogovor sa samoproglašenom Prištinom, na koji spoljnopolitička služba EU prisiljava vlasti Srbije, ima za cilj da dokumentuje podelu Srbije na kosovsko-albanski i srpski deo.
Sledeći korak biće pretvaranje oba ova dela u protektorate NATO-a, izjavio je zamenik sekretara Generalnog saveta partije Jedinstvena Rusija i član Odbora za međunarodne odnose Državne dume Rusije Sergej Železnjak u vezi sa najavom nove runde pregovora za postizanje takozvanog „sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine“ 18. jula u Briselu.
Prema mišljenju Železnjaka, ovakvi separatnim sporazumom Srbija pravno gubi mogućnost da se rukovodi Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN — osnovnim međunarodnim zakonom koji garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Ukoliko se odrekne dela svoje teritorije, Srbija će izgubiti sve mehanizme međunarodnog prava koji štite teritorijalnu celovitost države.
Poslanik je takođe napomenuo da će posle potpisivanja i stupanja na snagu separatnog sporazuma kosovski Albanci dobiti potpuni kart-blanš za sledeće akcije, tzv. države Kosovo: „Prvo, Kosovo će završiti formiranje svojih oružanih snaga. A drugo, Kosovo će po ubrzanom postupku ući u NATO“.
Železnjak je naglasio da lideri kosovskih Albanaca istovremeno neće odustati od Tiranske platforme „Prirodne Albanije“, koju su 2017. godine usvojili visoki predstavnici Albanije, samoproglašenog Kosova i makedonski Albanci. „Akcije usmerene na priznavanje Kosova predstavljaju konzistentne korake u realizaciji nacionalističkog projekta ’Velike Albanije‘. Separatistička osećanja se takođe aktivno pojačavaju u Preševskoj dolini, gde su nedavno, 14. jula, albanski poslanici lokalnih opština usvojili još jednu deklaraciju koja zahteva da se albanskoj zajednici obezbedi ’poseban politički status‘. Ne treba zaboraviti da karta ’Velike Albanije‘ uključuje mnogo veći prostor južne Srbije“, rekao je Železnjak.
On je naglasio da potpisivanjem separatnog sporazuma i odustajanje od Kosova i Metohije, Srbija neće biti u stanju da se suprotstavi albanskoj ekspanziji i rastu separatističkih raspoloženja u preostalim delovima zemlje: Preševskoj dolini, Raškoj oblasti (Sandžaku) i Vojvodini. „U uslovima oštrog razvoja međunacionalnih protivrečnosti, koji izazivaju paniku među srpskim stanovništvom, u Srbiji će se razviti situacija u kojoj će građanima ove zemlje početi da se nameću pozivi da se pridruži NATO-u kako bi sačuvala svoje preostale teritorije. Sa raznih mesta mnogobrojni pronatovski propagandisti jednoglasno će ubeđivati građane Srbije da države NATO-a jedna drugu ne napadaju niti ratuju na svojoj teritoriji, pa stoga, navodno, samo ulaskom u NATO Srbija će spasiti narod i državu“, komentarisao je mogući negativni scenario Železnjak.
Železnjak je podsetio na događaje od pre 80 godina povezane sa potpisivanjem Minhenskog sporazuma.
„Tada, 1938. godine, nakon te separatne zavera usledila je fašistička okupacija Sudetske oblasti, secesija u korist Poljske Tešinske oblasti, stvaranje pronacističke Slovačke republike i konačna aneksija ostataka Češke Republike od strane Trećeg rajha kao protektorata Bohemije i Moravije. Dramatični događaji iz tridesetih godina XX veka, koji su bili prolog za Drugi svetski rat, nažalost imaju mnogo istorijskih paralela sa aktuelnim postupcima Zapada u teritorijalnoj podeli Srbije. ’Istorija ništa ne uči, već samo kažnjava za neznanje lekcije‘, govorio je istaknuti ruski istoričar Vasilije Ključevski. Danas je ponavljanje u Srbiji nenaučenih istorijskih lekcija već dovelo do pogubnih rezultata i može da izazove još negativnije globalne posledice“, zaključio je zamenik sekretara Generalnog saveta partije Jedinstvena Rusija.
