Slažem se sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom da je samit protekao „bolje nego super“, kaže u emisiji „Sputnjik intervju“ politikolog Aleksandar Pavić, ocenjujući da je između Putina i Trampa „proradila hemija“.
Kako primećuje, dvojica predsednika su jake ličnosti. A kad jake ličnosti imaju dobar lični odnos, ne moraju da se slažu u svemu.
„Dve ličnosti koje predstavljaju dve najmoćnije nuklearne sile na svetu uspostavile su dobar odnos, dobar početni korak, što je vrlo važno za početak“, konstatuje Pavić.
Analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić ističe da među običnim Amerikancima postoji razumevanje da ovako ne može dalje u odnosima Rusije i SAD, da ove dve svetske sile ne mogu da budu u poziciji visoke tenzije i da može da izbije nepoželjan sukob. Svi priželjkuju bolje odnose Amerike i Rusije, ali tako ne misli establišment, koji je, kako primećuje, razočaran samitom. Štaviše, dodaje Kesić, učinili su sve što mogu da ga spreče, zaključno sa time što su najavili novu optužnicu specijalnog tužioca i istragu vezanu za navodno mešanje Rusije u američke predsedničke izbore.
„Pokušali su da time nateraju Trampa da odustane od samog susreta s Putinom. Kad im to nije pošlo za rukom, počeli su da mu daju savete kako da on njemu očita lekciju i kako da mu stavi do znanja da više ne toleriše rusko mešanje“, navodi Kesić i objašnjava da „politički establišment, kao što nije prihvatao Trampovu pobedu, ne prihvata ni realnost da oni i njihova spoljna politika u velikoj meri ne predstavljaju mišljenje većine i želje većine građana Amerike“.
Na pitanje može li Tramp da sprovede išta od dogovorenog ako mu se postavljaju prepreke u Kongresu, kako pokazuju i oštre kritike koje su mu, povodom samita, uputili neki senatori, Kesić kaže da je Tramp od samog početka suočen sa „sabotažom od strane institucija“.
„Oni su delili isti pogled na svet da Amerika mora da bude dominantna sila kroz globalističku politiku koja mora da se nametne po svaku cenu, a zemlje koje to odbijaju, moraju da se nađu pod pritiskom. I to je bila dominantna politika poslednje dve decenije. Kad se pojavio Tramp, on je bio prvi kandidat koji je izašao iz tih okvira, a sada čine sve što mogu da amortizuju njegove pokušaje da počne novu politiku koja bi izgradila potpuno drugačiji svetski poredak“, navodi Kesić.
Tramp je na taj način, uveren je naš sagovornik, uspeo u ciljevima da istera svoje kritičare u javnosti da budu protiv pregovora kako bi sebe pozicionirao kao žrtvu establišmenta zato što su birači uvereni da su najveći problem u SAD segment političkog sistema koji nemaju poštovanja prema glasačima.
I sa spoljnopolitičkog aspekta, napominje Kesić, Tramp je uspeo da pokrene stvar sa mrtve tačke.
„Ovo je značajan korak, simboličan, ali otvara proces normalizacije odnosa“, naglašava američki ekspert.
Po Pavićevom mišljenju, tema gde je najlakše postići saglasnost je razoružanje, a ovaj samit je korak dalje od trke u naoružavanju.
„Sada postoji mogućnost da se krene u drugom pravcu s tim što su njima potrebne neke pobede. Oružje i kontrola naoružanja je možda najlakša tema među njima i tema koju je najteže rušiti od establišmenta. Teško je biti protiv kontrole nuklearnog naoružanja“, konstatuje Pavić, dodajući da uz to idu teže teme poput Sirije, Ukrajine, energetike.
Samit je, zaključuje Pavić, pokazao da je obojici lidera stalo da poprave odnose i da krenu nekim novim putem ka resetovanju odnosa dveju sila.
