„Nismo odmah shvatili o čemu se radi. Bila je potrebna čitava godina da bismo utvrdili kakvi su to objekti“, kaže Skot Šepard iz Karnegijevog instituta za nauku u Vašingtonu, koji je predvodio astronomski tim, prenosi AP.
Jupiterovi meseci nisu ranije primećeni jer su majušni, a astronomi nisu znali da li su to zaista meseci ili pak asteroidi koji prolaze pored ove džinovske gasovite planete. Danas je potvrđeno da su, kako se ispostavilo, svih deset tela zaista meseci.
Astronom Garet Vilijams iz Centra za male planete Međunarodne astronomske unije smatra da Jupiter možda ima čak još meseca oko sebe, ali su oni mali pa se ne vide.
„Samo ih nismo dovoljno osmatrali“, kaže Vilijams, koji je pomogao u potvrđivanju orbita meseca.
Naučnici su mišljenja da Jupiter deluje kao vakuum, usisavajući sve što se oko njega nađe, a meseci su zapravo — ostaci.
Za najnovije otkriće i njegovu potvrdu korišćeni su teleskopi u Čileu, na Havajima i u Arizoni.
Okružen sa 79 meseca, od kojih je Galileo Galilej otkrio četiri najveća 1610. godine, Jupiter je planeta sa najviše takvih tela oko sebe u našem solarnom sistemu, a slede Saturn sa 61, Uran sa 27 i Neptun sa 14.
Mars ima dva meseca, Zemlja jedan, dok Merkur i Venera nemaju nijedan.
Tanjug
