Perspektiva šest zemalja Zapadnog Balkana, kada je reč o članstvu u EU, u ovom izveštaju je prilično sumorna, a među brojnim preprekama se, osim „hronične ekonomske stagnacije“, pominju i konstantni bilateralni sporovi i etnički konflikti.
„Zapadni Balkan je od nasilnih konflikata devedesetih godina prevazišao brojne probleme, ali tu se dobre vesti iz ovog regiona završavaju. On ostaje opterećen čitavim setom isprepletanih problema. Sve ovo ne može da se uzme zdravo za gotovo. Problemi su u međuvremenu pogoršani, a lokalne elite imaju interes da zadrže status kvo“, navodi se u izveštaju.
Marko Savković iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost ne slaže se u potpunosti da će proći decenije do našeg članstva i za Blic kaže da će ulazak Srbije u EU zavisiti od vodećih država Unije, a ne od Brisela.
„Problem je što Francuska i Nemačka nemaju zajednički stav po tom pitanju. Nije da se Manuel Makron protivi proširenju. On zapravo želi da se EU reformiše po francuskim principima, pa onda da se razgovara o prijemu novih članica. Proširenje u tom smislu može da bude žrtva. Mi i dalje imamo perspektivu da u 2025. budemo spremni za ulazak u EU i Vlada bi trebalo da se drži tog roka. Uostalom, sprovođenje reformi koje se traže u pregovaračkom procesu, u interesu su našeg razvoja. Ne treba odustati“, rekao je Savković.
Srpski stručnjaci, inače, navode da su dramatične procene iz britanskog izveštaja da ćemo tek za 50 ili 60 godina dostići životni standard EU realne, ali i da nisu jedine. Pominju da prema izveštaju Svetske banke postoje još dve prognoze — optimistična — po kojoj ćemo živeti kao građani EU za „samo“ 40 godina i ona najcrnja — po kojoj će se to dogoditi za čak 200 godina.
U izveštaju britanskog Komiteta konstatuje se i da je pre manje od 25 godina na Zapadnom Balkanu bio rat, kao i da se ovde dogodilo i „najekstremnije nasilje prema civilima u Evropi od okončanja Drugog svetskog rata“.
U tom dokumentu se citira Dimitar Bečev sa Univerziteta u Severnoj Karolini.
„Prevaziđeni su mnogi problemi koji su devedesetih godina doveli do nasilnih sukoba, ali tu se završava dobra vest. Situaciju na Zapadnom Balkanu i dalje otežavaju bilateralni sporovi, etnički konflikti“, naveo je Bečev.
Takođe, u britanskom izveštaju se govori i o ne tako velikoj popularnosti proširenja EU među građanima u državama-članicama.
Timoti Les, direktor agencije Nova Evropa iz Kembridža, pominje da 39 odsto građana podržava prijem novih članica, dok se 49 odsto njih tome apsolutno protivi.
„Sudeći po trenutnoj putanji, Zapadnom Balkanu će biti potrebne decenije da se pridruži EU“, ocenio je Les.
Tanjug
