Tu su još, u tom timu Trampovih protivnika i neprijatelja, i Iranci i Severni Korejci, pa Venecuela, Kuba, pola Afrike, plus talibani, protivnici globalnog zagrevanja, plus porno-zvezdice i poznanice američkog predsednika na čemu mu, inače, lično čestitam. Ipak, u konglomeratu svakodnevnih izjava Donalda Trampa koje skandalizuju svet najviše me je oduševila epohalna izjava sadašnjeg predsednika SAD, inače stabilnog genija: „Znate, nuklearne tehnologije su razorne tehnologije“. Sedi, Perice, petica…
I kako sada da Putin ozbiljno razgovara sa Trampom? Mogu li ruski eksperti da predvide ponašanje Trampa u Helsinkiju, mogu li da mu uz govor tela pročitaju i misli?
List „Vašington post“ objavio je još 22. avgusta 2002. godine članak pod naslovom: „NSA planira da čita misli teroristima na aerodromima“. Lepo piše da američka obaveštajna služba NSA i kompanija „Nortvest erlajns“ uz još dve američke avio-kompanije sarađuju na projektu razvoja uređaja za čitanje misli namenjenih za korišćenje na aerodromima. Kada su američki novinari, na temelju Zakona o slobodnom pristupu informacijama, zatražili pojedinosti o tom projektu, rezultati su bili šokantni. Od 1995. godine pa nadalje na nekim američkim aerodromima putnici su intenzivno praćeni, čak i od trenutka kada su rezervisali kartu, pa do dolaska na aerodrom i predavanja prtljaga. To praćenje je obuhvatalo biometrijske podatke, lične informacije iz DARPA, vladinih baza podataka, elektrokardiograme, kao i elektroencefalograme i druge podatke.
Američki fizičar Robert Park je 17. avugsta 2002. izjavio za „Vašington post“: „Bliže smo čitanju misli nego što mislite. Nelagodno se osećam zbog toga. To predstavlja kršenje granica privatnosti. Dalje se ne može ići“. Park je profesor fizike na univerzitetu u Merilendu, gde je i razvijana mašina za kontrolu misli. Ipak, Robert Park i njegovo Američko društvo fizičara odbili su svaku povezanost sa službom NSA u proizvodnji tehnologije za čitanje misli. U listu „Difens elektroniks“ iz septembra 2006. navodi se da su se u proleće 1993. sastali stručnjak za psihotroniku Igor Smirnov i zvaničnici američke administracije, kao i predstavnici službi CIA, FBI, NSA, DIA upravo oko programa psihokorekcije, odnosno kada je u pitanju tehnologija koja može da se koristi za promenu mišljenja, odnosno rasuđivanja ključnih ličnosti, odnosno populacija. Opšte je poznato da će se psihotronika koristiti za suzbijanje političkih protivnika i ostalih potencijalnih opasnosti u okviru novog svetskog poretka.
Koristeći elektroencefalograme, Smirnov meri moždane talase, potom koristi kompjutere kako bi kreirao mapu podsvesnih i raznih drugih ljudskih impulsa, kao što su bes i seksualni nagon. Smirnov tvrdi da zatim pomoću snimljenih podsvesnih poruka može da izmeni perspektivu uz moć sugestije, „Njuzvik“, 22. avgust 1994.
Ako su Amerikanci otišli toliko daleko na tom planu, najverovatnije je da su i Rusi istraživali to područje i da svoja saznanja i praktično koriste. U kojoj vrsti prakse i gde, to je, naravno, zasad nepoznato, ali je psihotronička obrada promene svesti verovatno već postala praksa. Da li su tajne profesora Smirnova u posedu samo Rusa i Amerikanaca?
Ono što mene u svemu tome pomalo zabrinjava jeste naša zbunjenost u pogledu vlastite pozicije u eri takve vrste špijunaže. Koga mi sve danas špijuniramo i slušamo, ili psihotronički obrađujemo? Mislim na strane elemente, tzv. „ino-faktor“ opasan po državu Srbiju. „Domaći faktor“ ionako imamo u svim mogućim dnevnim i nedeljnim novinama…
