Na konferenciji za novinare u Briselu, gde se održava samit NATO-a, Porošenko je izjavio da bi najoptimalnija varijanta bila kupovina goriva na rusko-ukrajinskoj granici u okviru energetskog saveza sa Evropom.
Po njegovom mišljenju, realizacija ovakve šeme obezbedila bi energetsku bezbednost i prekinula sve insinuacije.
Ukrajinski lider se takođe ponovo suprotstavio izgradnji projekta „Severni tok 2“ i nazvao ga „apsolutno političkim“.
Po njegovom mišljenju, cilj izgradnje gasovoda je „izvođenje napada na Ukrajinu i mnoge druge članice Evropske unije i članice NATO-a“.
„Zašto trošiti desetine milijardi dolara kako bi se evropska ekonomija učinila manje efikasnom, manje konkurentnom, a energetska politika Evropske unije više zavisila od Rusije?“, upitao je Porošenko.
Ranije je i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp komentarisao zavisnost Nemačke od Rusije zbog izgradnje gasovoda.
„Severni tok 2“
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi pedeset pet milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“.
Protiv gasovoda se zalaže nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od ruskog goriva. Letonija, Litvanija i Poljska zajedno su izrazile svoje neodobravanje zbog izgradnje „Severnog toka 2“. Njihovi lideri su uvereni da je ovo politički projekat. I Sjedinjene Američke Države nezadovoljne su planovima za izgradnju gasovoda, jer imaju ambiciozne namere za izvoz svog gasa u Evropu.
Rusija je više puta pozivala da se gasovod ne posmatra kao instrument uticaja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, Moskva se prema ovom projektu odnosi isključivo kao ekonomskom.
