To bi praktično značilo da, na primer, Hrvatska više neće moći da ucenjuje Srbiju i blokira otvaranje novih pregovaračkih poglavlja, ukoliko se s tim složi većina zemalja Unije. Kvalifikovana većina, prema tom predlogu, podrazumeva da je za prolazak neke odluke neophodna podrška 55 odsto država članica, koje pokrivanju najmanje 65 odsto ukupnog stanovništva EU.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović za Sputnjik kaže da bi eventualno donošenje ove odluke trebalo tumačiti kao znak da neko želi definitivno da otkoči pregovore o pristupanju.
„Ako je neko ovo namerio, to je kako bi se izbeglo blokiranje, jer čim je jedna zemlja protiv, odluka ne može da se donese. To može biti namera u pozadini ovog predloga, a da li je verovatno da će odluka biti doneta, meni lično nije, znajući kako funkcioniše Evropska unija. Potrebno je i vreme da se ta odluka donese“, kaže Dragojlovićeva.
Da predlog postoji, javno je potvrdio Johanes Han, evropski komesar za proširenje, koji je u izjavi za hrvatski „Večernji list“ rekao da je on i dalje predmet rasprave.
„Uvek ću biti sklon da za konačnu odluku o pristupanju neke države u punopravno članstvo treba jednoglasna odluka svih članica, ali za mnogo manje korake na tom putu, tokom pristupnih pregovora, možemo predložiti da bude dovoljna kvalifikovana većina“, naveo je Han.
Profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Đukanović kaže da je upravo ovo trenutak u kome je evidentno da je ovakva odluka nužna, podsećajući na kandidaturu Makedonije. Evropa očigledno traži model kako da se i u narednom periodu očuva vatra evropskih integracija država Zapadnog Balkana, kaže Đukanović.
„Mislim da je to veoma značajno za ove države, jer one baš i ne uživaju nekakav preterano visok ugled i renome kod javnosti država zapadne Evrope. U tom smislu mislim da je dosta značajno da se, ako zaista dođe do prihvatanja ove inicijative, to i sprovede“, kaže Đukanović.
I sada se pojedine odluke u EU donose kvalifikovanom većinom, kako male države ne bi bile u mogućnosti da blokiraju velike. Jer, na primer, uticaj Nemačke, koja ima više do 80 miliona stanovnika, ne može da bude isti kao uticaj Estonije, koja ima 1,4 miliona, ili Hrvatske sa 4,1 milion stanovnika.
Đukanovića smo pitali i da li je eventualno donošenje ovakve odluke zapravo odraz mnogo većih neslaganja unutar unije, vezanih i za politiku odnosa prema SAD i drugim velikim silama, ali i nametanja volje „velikih“, kao što je Nemačka, koja je objektivno najjača i najuticajnija zemlja Evropske unije. Evropska unija je više desetina puta bila u krizi i isto toliko puta nalazila neku vrstu racionalnog odgovora, tako da uopšte ne sumnjam da će se i u ovom segmentu naći nekakva vrsta racionalnog političkog odgovora, kaže Đukanović.
„Nemačka ne nameće svoju ulogu u tom smislu, već pokušava da kroz partnerstvo s drugim članicama iznađe određeno rešenje. Kada je u pitanju hrvatsko blokiranje Srbije bilo je evidentno da Nemačka treba da se umeša i na određeni način Hrvatskoj stavi do znanja da to što je u članstvu ne znači da mora da obustavi proširenje, posebno na jugoistok Evrope i zapadnog Balkana i podunavlja koje je Nemačkoj jako bitno iz strateških razloga“, objašnjava Đukanović.
Iz perspektive država zapadnog Balkana mislim da je ovo jako dobar predlog i iskreno se nadam da će proći, ali mnogo zavisi od političke volje u pojedinim državama članicama unije u ovom trenutku, ali ako je i sam Han to potvrdio, to veoma ozbiljna inicijativa, zaključuje Đukanović na kraju razgovora za Sputnjik.
