Tramp je uoči dolaska na Stari kontinent i Samit NATO-a rekao da će njemu zapravo sastanak sa ruskim liderom biti najlakša stvar.
Goste emisije „Svet sa Sputnjikom“ istoričara Sašu Adamovića, politikologa Jelenu Vukoičić i novinara „Politike“ Bojana Bilbiju pitali smo zbog čega američki predsednik misli da će tako lako da prođe?
Bilbija ocenjuje da je zanimljivo to što će se Tramp i Putin videti na neutralnoj teritoriji, u Helsinkiju 16. jula, s obzirom na to da je mesto susreta trebalo da bude Moskva po principu reciprociteta.
„Očigledno je toliko porastao taj antiruski naboj da ni Tramp ne bi mogao da ode u Moskvu tek tako, bez velikih posledica. Zato se tako dugo i mukotrpno dolazilo do mesta susreta. To ukazuje da stvari neće ići glatko, da su odnosi došli na najniži nivo — hladnoratovski. Naime, sve podseća na samite Brežnjeva i Forda“, smatra Bilbija.
Istoričar Saša Adamović, povodom eventualnog približavanja stavova dve zemlje, kaže da je još u predizbornoj kampanji Trampov šef Pentagona general Matis, u svom govoru u Heritadž fondaciji, o Rusiji govorio kao o potencijalnom američkom savezniku.
„Postoji i jedan snimak razgovora između generala Matisa i danskog premijera koji ga plačnim glasom moli da Evropu zaštiti od opasne Rusije, a general Matis na to hladnokrvno odgovora: ’Naše odnose sa Rusijom rešavaćemo isključivo na diplomatski način‘“, podseća Adamović.
On kaže da smo već malo zaboravili poslednje Trampovo bombardovanje Sirije, kada su svi mediji govorili o tome kako će izbiti treći svetski rat i da će doći do kataklizme, čuvenog sukoba između Rusije i SAD. Istoričaru je, međutim, to bombardovanje pokazalo da Tramp pazi da ne pogine nijedan ruski vojnik i oficir.
„Bio sam potpuno uveren da neće doći do sukoba, naprotiv. Predviđanje mi je bilo da će na kraju tog procesa koji je započeo bombardovanjem, biti upravo susret Trampa i Putina. Sada odnosi između SAD i Rusije mogu da počnu da se dižu na jedan viši nivo. Mislim da je Putin izuzetno dobro shvatio šta se dešava u SAD i da je itekako dobro znao sa kakvim se Tramp problemima susreće i jednostavno je čekao. Putin zna da je sva ta igra sankcijama Trampovo pokazivanje mišića za unutrašnje političke potrebe da bi pokazao da je on jak i sposoban lider“, kaže Saša Adamović.
Prema mišljenju Bilbije, zanimljivo je što je uoči ovog susreta i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao da ne treba izolovati Rusiju zbog Krima, ali je i pomenuo nekakvu novu strukturu, arhitekturu bezbednosti. To je ono na čemu insistira Rusija još od 2007. i Putinovog govora u Minhenu, pa od govora Medvedeva u Berlinu 2008. i naredne godine u Beogradu.
„Zapad se oglušavao na sve te pozive, da se uspostavi nova arhitektura bezbednosti, gde će biti jednaka bezbednost za sve, da niko neće biti ugrožen, ni male ni velike zemlje. To je delovalo utopistički i Rusija i dan-danas nije od toga odustala. Moskva zapravo čeka, sarađujući sa svojim drugim partnerima, da Amerika i Zapad dođu na tu poziciju, da shvate da ne može sve da funkcioniše unipolarno i samo sa jednom stranom“, kaže Bilbija.
Ipak, Adamović objašnjava da i u samom NATO-u kažu da nisu oni samo vojna alijansa, već nekakva zajednica, vrednosti ali podvlači da je problem što tih vrednosti više nema.
„Te vrednosti idu na smetlište istorije, Alijansa je sve vreme pokušavala da pronađe još neki razlog svog postojanja, ali mislim da i posle ovoga što radi Tramp i posle uspona Rusije ili Kine, zaista su potpuno tačne reči američkog predsednika da je to zastarela i prevaziđena organizacija“, rekao je Adamović.
Politikolog Jelena Vukoičić kaže da ne vidi svrhu postojanja NATO-a, a da prijem novih članica poput Makedonije nema nikakve veze sa njenim eventualnim doprinosom ili zaslugama.
„SAD prosto žele dominaciju na prostoru čitavog Balkana i primanje zemalja sa ovog prostora je samo korak ka tom cilju. Ruski uticaj ovde je jako mali, a američki toliko veliki da ništa ne može da ga ugrozi. To će za nas prilično biti nezgodno, jer Srbija i Republika Srpska zapravo ostaju ostrva u tom moru — bićemo u potpunosti okruženi. U Republici Srpskoj su izbori 7. oktobra i ogroman je pritisak Zapada na Dodika zbog toga što se doživljava kao čovek koji se najviše protivi ulasku Bosne i Hercegovine u NATO. Žele da ga eliminišu“, kaže Vukoičićeva.
