Predsednik SAD će, ako ovaj zakon bude usvojen, dobiti mogućnost da utiče na povećanje ili smanjenje carina, bez odobrenja Kongresa.
U intervjuu za Sputnjik Pušan Dat, profesor ekonomije i političkih nauka na Visokoj poslovnoj školi u Singapuru, objašnjava koje se sve opasnosti kriju iza moguće odluke SAD da prestanu da poštuju pravila STO.
Kolika je verovatnoća da Kongres zaista dozvoliti Trampu da realizuje taj zakon?
— Mislim da je to veoma ozbiljna igra. Sve je počelo od uvođenja carina i ako sada Trampova administracija zaista počne da radi na izlasku iz STO, to će dovesti do pravog trgovinskog rata i krize kakvu nismo videli još od 1930. godine. Dalje, to će dovesti do potpune nesigurnosti i nepredvidljivosti u svetskoj ekonomiji. Svi će postradati, sve države će imati samo štete. Pravila STO su do sada smatrana neprikosnovenim, to je ono što je situaciju držalo pod kontrolom. Ako ova pravila više ne budu važila, onda bi bilo koja prognoza i bilo koje očekivanja u svetskoj trgovini bili potpuno besmisleni.
Za sada Kongres nije još postavio Trampu klipove u točkove, jer ipak je on na čelu Republikanske partije. Trebalo bi, međutim, razmisliti ko je zapravo glavni u Trampovoj administraciji. To su njegova dva savetnika Piter Navaro i Robert Lajthajzer, koji su inače veoma skeptični prema STO. Lično, odavno očekujem da oni počnu da osporavaju ne samo pravila, već i način kako ta organizacija reguliše sporove. Čini mi se da će prvi slučaj koji im ne bude odgovarao iskoristiti za moguću raspravu koja bi vodila ka njihovom izlasku.
Predsednik Tramp već dosta dugo kritikuje rad STO. Da li mislite da ima osnova za njegove kritike?
— Ne mislim tako. Postoje određeni sektori gde će carine biti previsoke. Ali u EU, Japanu ili Kini, u svakoj državi unutrašnji lobi jača i zalaže se za zaštitu trgovine. U određenim sektorima je primetan visok stepen protekcionizma, kao na primer u poljoprivredi. Važni su opšti stepen i obim carina. Može se konstatovati da su evropske carine protiv SAD prilično niske, isto je i u Kanadi i u Japanu. Tramp bira sektor gde su tarife visoke zbog spleta faktora i onda to koristi kao pregovaračku taktiku.
Da li smatrate da on to baš čini radi pregovaranja? Jer carine na aluminijum i čelik su takođe neki videli kao pregovarački adut, pa ipak novih pregovora nije bilo i novi sporazumi nisu sklopljeni.
— To je pregovaračka taktika jer Tramp razmatra trgovačke sporove i trgovinu u celini kao igru sa istim ishodom. Zato države ne bi trebalo da čine bilo kakve ustupke, jer će ih Tramp prihvatiti i tražiti sve više, smatrajući da su ustupci pokazatelj slabosti. Mislim da je on svojim prethodnim koracima pokušao da shvati logiku partnera. Smatram da EU, Kina i Kanada čine ispravne korake, pregovarajući sa pozicije sile.
Da li mislite da možda u budućnosti ovakvi koraci mogu da zadaju ozbiljan udarac Americi iz perspektive međunarodne trgovine?
— SAD imaju relativno zatvorenu ekonomiju. One zapravo ne trguju mnogo sa drugima. Najveći deo trgovine se obavlja unutar granica. Zato ako dođe do konflikta između SAD i Kine, veću štetu će osetiti Kina, jer su oni mnogo više zavisni od izvoza. SAD su u većoj meri samodovoljne, ne zavise ni od izvoza ni od uvoza. Istovremeno, od ovakvog stanja će štetu osetiti potrošači. Trgovački rat će biti realizovan kroz povećanje cena, a kompanije, posebno transnacionalne korporacije koje posluju globalno, suočiće se sa cepanjem prethodno uspostavljenih proizvodno-distributivnih lanaca, ostajaće bez bitnih karika i zbog toga će imati brojne probleme.
Da li će se trgovački problem odraziti na geopolitički uticaj i globalnu sliku SAD?
— Već se odrazio i to se moglo primetiti još od marta, od kako traju pregovori o carinama. U početku su države pokušavale da nađu kompromis, da se dogovore. Međutim, onda su shvatili da je Trampova administracija nepošteno vodila pregovore i onda je i druga strana zauzela drugačiji stav i mislim da je to u redu.
Sada oni jednostavno ne shvataju ozbiljno ni obećanja ni pretnje SAD. To je sve već dovelo do smanjenja uloge Vašingtona, i to kao nekoga ko je zapravo i stvorio međunarodni sistem trgovine. Ako SAD na kraju zaista izađu iz STO, organizacije u čijem je stvaranju Amerika odigrala značajnu ulogu, oni će onda, kako sad stvari stoje, time prepustiti međunarodnu arenu drugim državama, baš kao što je na primer Kina.
