Sporazum oko promene imena Makedonije, koji je postignut između zvanične Atine i Skoplja, čini se da je zamrsio unutrašnje političke odnose glavnih aktera u obe zemlje. Raspoloženje građana u Makedoniji zbog dogovora nije baš naišlo na oduševljenje, a slična je situacija i u Grčkoj. Čak 73 odsto Grka ne podržava ime „Severna Makedonija“, koju je njihov premijer Aleksis Cipras dogovorio sa makedonskim kolegom Zoranom Zaevom. Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov odbio je da potpiše sporazum, a ni neki ključni grčki političari nisu zadovoljni dogovorenim.
Tako je grčki ministar odbrane i ključni partner u krhkoj vladajućoj koaliciji levog centra Panos Kamenos, inače vođa partije Nezavisni Grci, koja ima 10 članova u Ciprasovoj vladi, najavio da ovaj sporazum neće biti ratifikovan bez odobrenja naroda. Dakle — bez referenduma ili izbora. Napomenuo je i da sporazum nije obavezujući sve dok ne bude ratifikovan u parlamentu Grčke. S druge strane, kako je rekao, svi ostali uslovi sporazuma su uslovi koje Skoplje mora da ispuni.
Podsećanja radi, dva poslanika iz Kamenosove desničarske partije već su napustila stranku zbog ovog pitanja, čime je koalicija premijera Aleksisa Ciprasa ostala sa 152 mesta u parlamentu od 300 članova, što je najtanja parlamentarna većina otkako je Cipras 2015. stupio na čelo vlade.
Dakle, da li će vlada Ciprasa biti srušena na ovoj temi i šta se u tom slučaju dešava sa sporazumom o promeni imena Makedonije?
Gerasimos Hionis, novinar grčkog Sputnjika, kaže da je situacija u Grčkoj prilično komplikovana, jer Siriza, Cipras i Kamenos imaju malu većinu u grčkom parlamentu, tako da je pretnja Kamenosa stvarna. Ipak, mnogi analitičari smatraju da je to još samo — pretnja.
„Trenutno se Grčka nalazi u nekoj vrsti neformalnog predizbornog perioda. Mlađi partner u Vladi, Kamenosova stranka, koja ima mali rejting, želi da sabotira ovaj sporazum kako ne bi izgubio glasove. Moram da naglasim da Kamenosova partija pripada nacionalističkoj desnici. Takođe, Kamenos želi da blokira sporazum i zbog toga je povukao podršku u Vladi. Naravno, ako napuste Vladu, imaćemo prevremene izbore, ali, kao što sam rekao, mnogi analitičari misle da je to samo pretnja. U to veruje i Siriza, vodeća partija, koja misli da Kamenos samo preti i da neće ništa preduzeti kako bi se povukao iz Vlade“, navodi on.
Naš sagovornik podseća da su sledeći izbori u Grčkoj 2019. godine. Siriza, navodi on, želi da dovrši ovaj period na vlasti i želi da sprovede izbore 2019. godine ili u maju ili u oktobru. Ta stranka predviđa da bi čak i ako Kamenos istupi iz Vlade, mogla da zadrži vlast.
„Analitičari misle da će sporazum sa Makedonijom ipak proći, jer Siriza to želi, kao i druge partije levice“ prenosi nam naš sagovornik.
Iz Skoplja stiže drugačiji pogled. Aleksandar Daštevski kaže da je sporazum Grčke i Makedonije tako napravljen da Skoplje mora da ispuni sve uslove iz pomenutog, pa tek onda da taj sporazum odobri grčki parlament ili narod. Paradoksalno je da i ako sporazum ne prođe u Grčkoj, dakle, čak i ako padne vlada ili građani odbace dogovor na referendumu, sve ono što Skoplje bude do tada sprovelo, počev od promene Ustava, pa nadalje — ostaje na snazi. Dakle, nema povratka!
„Grci su, po meni, postavili vrlo kratak rok Skoplju da sve uradi, upravo da sporazum ne bi uspeo. Po dogovoru, Makedonija je dužna da obavesti sve nacije da je promenila ime, mada je i bez toga svi već zovu Severna Makedonija“, napominje naš sagovornik.
On dodaje da su mnoge organizacije u svetu Makedoniju već preimenovale, kao što je FIBA (Međunarodna košarkaška federacija), gde sportistima pod nacionalnost piše: Severni — Makedonac.
Daštevski kaže da to nije predviđeno u sporazumu u kome bi nacionalnost trebalo da piše Makedonac, a ime države Severna Makedonija.
Što se tiče izjave grčkog ministra odbrane Daštevski napominje da je on dao podršku vladi Ciprasa, ali ne i samom sporazumu. Ako otkaže poslušnost vladi, to znači neprihvatanje sporazuma sa Makedonijom.
„Međutim, Zaev je prihvatio uslove iz sporazuma, a to je da Skoplje sve završi. Dakle, da, ako hoćemo, održimo referendum o ovom pitanju, ali to je samo mogućnost, a ne i obaveza po sporazumu, da promenimo Ustav, preambulu, i da tek posle svega grčki parlament glasa za ratifikaciju ugovora. To sve mora da bude gotovo do decembra, a to je nemoguće jer kod nas još nisu počeli ni razgovori“, napominje on.
Naš sagovornik iz Makedonije smatra da je sve ovo vrlo teško izvodljivo iako Zaev ima, kako kaže, vetar u leđa Zapada koga ne zanima sama Makedonija već da preko ovih rešenja ispuni svoje strateške ciljeve. On napominje da je Grčka dobila popriličnu finansijsku injekciju od međunarodne zajednice da izgura ovaj dogovor, ali i da je kroz sporazum sebi ostavila mogućnost da ga ne podrži dok je za Makedoniju sve što je u sporazumu potpisano nepovratno.
