Iako najavljen kao istorijski i kao primer za rešavanje dugogodišnjih i višedecenijskih sukoba, sporazum Zaev-Cipras nije od svih prihvaćen blagonaklono i sa optimističkim žarom.
Makedonski predsednik Đorđe Ivanov odbio je da stavi potpis na zakon koji potvrđuje sporazum, uz obrazloženje da je sporazum neustavan, kao i da u Sobranju nije usvojen u skladu sa Ustavom.
„Jedan od stubova moje politike u izbornom programu za 2014. godinu je taj što ne prihvatam promenu Ustava u cilju promene ustavnog imena. Ne prihvatam ideje ili sugestije koje bi ugrozile makedonski nacionalni identitet, posebnost makedonskog naroda, makedonski jezik i makedonski model koegzistencije“, naveo je Ivanov i podsetio da je za njegov izborni program glasalo preko pola miliona građana Makedonije.
Odbijanje Ivanova da proglasi zakon o sporazumu i protesti nezadovoljnih i u Makedoniji i u Grčkoj čine da politički epilog krize, koju je potpisivanje sporazuma izazvalo, bude neizvestan.
Zakon se, prema slovu makedonskog Ustava vraća u Parlament, a ako ga Sobranje ponovo bude izglasalo, predsednik je dužan da ga potvrdi, objašnjava profesor međunarodnih odnosa Denko Maleski, prvi ministar spoljnih poslova nezavisne Makedonije.
Međutim, ako Ivanov ne potpiše zakon ni drugi put, onda je to stvar interpretacije pravnih i političkih faktora, dodaje on.
„Pošto predsednik to nije uradio u prethodnom slučaju, kada se radilo o zakonu o upotrebi jezika, vrlo je verovatno da to neće uraditi ni ovaj put i moguće je da uvede zemlju u krizu“, smatra Maleski.
Scenario za usvajanje sporazuma napravljen je pre nego što je Zaev došao na vlast, napominje politikolog Natalija Ivčeva. Vlada Zaeva dogovorila je sporazum sa inostranim faktorima i bez obzira na reakciju makedonskog predsednika, sporazum se smatra konačnim.
Ako bude raspisan, referendum o sporazumu može da bude obavezujući ili konsultativan, kaže Ivčeva. Rezultati konsultativnog referenduma ne bi obavezivali Vladu da postupa prema volji građana.
Premijer Zaev je, doduše, izjavio da će podneti ostavku ako građani Makedonije odbiju sporazum. Međutim, Zaevu se, prema rečima Ivčeve, ne može verovati.
„Ako imamo predstavu o kakvoj ličnosti pričamo, koja ujutro govori jedno, a uveče demantuje samog sebe, onda mu se ne može verovati ni za šta, pa ni za referendum. Referenduma ne treba da bude, to je raspoloženje i kod naroda, zato što pitanje imena, o našem identitetu, o ustavu, o našem jeziku, ne treba uopšte da se postavlja“, kaže Ivčeva.
Raspoloženje kod građana je da referendum ne treba da se održi ili bi trebalo da se bojkotuje, dok je vlasti potreban samo dovoljan broj izašlih, nastavlja Ivčeva. Ko će kako glasati druga je stvar, prema njenim rečima, ako uzmemo u obzir da su dogovori napravljeni i da se sporazum smatra svršenom stvari.
Makedonija se, kaže Ivčeva, ne razlikuje ni od Ukrajine niti od Crne Gore, koja je pristupila NATO-u protivno volji većine građana, tako da je, prema njenom mišljenju, moguće i da Vlada Zorana Zaeva bez referenduma progura sporazum.
Kolika je opasnost od eskalacije sukoba teško je predvideti kažu i Maleski i Ivčeva. Makedonsko-grčki spor toliko dugo traje, da su građani željni nekog rešenja, ukazuje Maleski.
„Nije jednostavno vladama dveju zemalja da pruže ruku jedna drugoj u tom prilično zagrejanom, nacionalističkom ambijentu, gde nacionalisti sa obe strane govore da postoji samo jedna istina o Makedoniji, ili njihova, ili naša, što apsolutno nije tačno. Postoji više istina o Makedoniji. Mislim da će cela stvar imati dobar kraj“, smatra on.
Situacija je, prema rečima Ivčeve, napeta i negativni naboj kod građana sve više raste. Sa druge strane, policija nasilno sprečava proteste.
„Upotrebljavaju se svi metodi koji mogu da se upotrebe da se narod uplaši, da ne dođe na proteste, da nema nemira i da sve lagano prođe. Koliko će to uspeti, ne znam, ali znam da je svakog dana sve više i više zategnuta situacija“, kaže Ivčeva.
