Izbor levičara Andresa Manuela Lopeza Obradora za predsednika Meksika, popularno nazvanog Amlo (akronim njegovog imena i prezimena) najveća je promena u toj zemlji kojom su skoro jedno celo stoleće vladale dve partije izrasle iz meksičke revolucije sa početka 20. veka — Institucionalna revolucionarna partija (PRI) i Partija nacionalne akcije (PAN). Obradorov levičarski Pokret za nacionalnu obnovu (MORENA) nova je snaga na političkom nebu Meksika.
Devedeset miliona Meksikanaca sa pravom glasa u nedelju je, osim za predsednika, glasalo i za 18.000 drugih predstavnika, što ove izbore čini najvećim u meksičkoj istoriji.
Tokom izborne trke, Amlo je osvojio srca birača obećanjima da će zaustaviti nasilje i iskoreniti korupciju i nejednakost, a s obzirom da je, kao sa mesta gradonačelnika Sijudad Meksika svojevremeno otišao ispunivši 80 odsto obećanja, birači nisu imali razloga da mu ne veruju.
Njegovoj popularnosti, veruje se, doprinelo je i to što je tokom izborne kampanje zahtevao poštovanje SAD i predsednika Trampa, što bi, veruju američki analitičari, moglo da oteža odnose Meksika i Sjedinjenih Država.
Tramp je, međutim, u nedelju uveče čestitao Obradoru na pobedi:
„Čestitam Andresu Manuelu Lopezu Obradoru što je postao naredni predsednik Meksika. Veoma se radujem saradnji sa njim“, napisao je Tramp na Tviteru, „Toliko toga može da bude učinjeno za boljitak obe zemlje“.
Predsednička kampanja bila je jedna od najkrvavijih u inače krvavoj političkoj istoriji zemlje — 130 kandidata i političkih aktivista ubijeno je od septembra. I to nije sve — rat protiv narko-kartela sa stotinama ubijenih i dalje traje, a više od polovine stanovnika Meksika živi ispod granice siromaštva.
A novi šezdesetčetvorogodišnji predsednik sebe vidi kao jedinog čoveka sposobnog da pročisti političku klasu ogrezlom u korupciju i razne skandale, smanji nivo kriminala i poveća ekonomski rast.
„Novi predsednik Meksika imaće politički i moralni autoritet da od svih zahteva da postupaju sa integritetom i da čast postane prioritet kao način života“, rekao je Obrador na poslednjem predizbornom skupu na stadionu u meksičkoj prestonici.
Lopez Obrador je umereni levičar, bliži socijaldemokratiji nego nekim ekstremnijim levičarskim gledištima, ocenjuje sociolog i nekadašnji ambasador u Španiji Trivo Inđić. Obrador je pre četiri godine osnovao svoj pokret, koji je u koaliciji sa još nekoliko manjih levičarskih partija osvojio i većinu u meksičkom Kongresu (parlamentu).
U svom prvom govoru pošto je izabran za predsednika Obrador je, kaže Inđić, najavio duboke promene uz poštovanje legalnosti i svih sloboda, sigurnosti za poslovni svet i versku toleranciju.
„On obećava da će biti umereni lider, ali sa ambicijom da u toku svog mandata od šest godina zaista uradi ozbiljne reforme u meksičkoj politici“, smatra Inđić.
Obrador se, kao mladi državni političar bavio problemima potomaka prekolumbovskih stanovnika Meksika. Upravo su domoroci, kaže Inđić, bitno obeležili Obradorov politički svet, ali on je i sledbenik tekovina meksičke revolucije, prve revolucije 20. veka.
Meksička revolucija koja je trajala od 1910. do 1917, izrodila je niz budućih lidera Meksika, od kojih je, možda, najupečatljiviji lik Lazara Kardenasa, koji je bio predsednik Meksika između 1934. i 1940. Kardenas je pokrenuo velike reforme meksičkog društva, agrarnu reformu, nacionalizovao je naftnu industriju, sklopio sporazum sa sindikatima i poboljšao uslove života siromašnih slojeva stanovništva.
Nije slučajno što je, posle članstva u PRI, Obrador nastavio politički angažman osnivajući, zajedno sa Kardenasovim sinom Kvatemokom, partiju demokratske revolucije (PRD), čiji je bio i predsednik između 1996. i 1999.
Amlo je već dva puta pokušao da postane predsednik Meksika — prvi put 2006, kada je za dlaku izgubio od Felipea Kalderona iz PNA i 2012, kada je izgubio od Enrikea Penje Nijeta iz PRI.
Obradorova pobeda označava kraj ere koju je meksički pesnik i nobelovac Oktavio Pas nazivao „demokraturom" — sistemom u kome partije bez ideologije i ideja služe političkoj klasi kao glasačka mašina, dok vlast sprovode predsednici koje kontrolišu partijske vrhuške sastavljene od bivših predsednika.
Prema Inđićevom mišljenju, Obradorov šestogodišnji mandat presudno će uticati na budućnost Meksika — okupiće Meksikance oko umerene levice i označiće kraj koruptivnim vlastima PRI.
„Lopez Obrador postao je predsednik Meksika sa najvećom podrškom glasača u istoriji Meksika i čovek je koji sprema novu i različitu budućnost svoje zemlje. Tu budućnost ćemo gledati od 1. decembra ove godine“, kaže Inđić.
Pred novim meksičkim predsednikom je težak put preobražaja zemlje u kojoj je nezadovoljstvo građana dosadašnjim političkim sistemom jako veliko, u kojoj je nasilje toliko da građani u pojedinim gradovima ne smeju da slobodno hodaju ulicama u strahu od nasilja narko kartela. Ekonomska situacija u zemlji je takođe loša.
Ako Amlo uspe da ispuni i polovinu svojih obećanja, biće veliki uspeh. Kao gradonačelnik prestonice ispunio je gotovo sva, tako da spada u red retkih političara iza koga stoje i dela, a ne samo reči.
