Albanci iz Đakovice predali su Specijalnom sudu Kosova imena 200 ljudi, Srba iz tog grada „osumnjičenih za ratne zločine“.
Na đakovičkom spisku su imena nekada najuglednijih Srba iz tog grada, kojih je bilo oko 12.000. Grada u kome danas ne živi nijedan naš sunarodnik.
Na albanskom spisku nalazi se i ime Đokice Stanojevića, nekadašnjeg predsednika opštine Đakovica, koji danas vodi Udruženje Đakovčana. On za Sputnjik kaže da je spisak samo model za zastrašivanje Srba povratnika i način da se „izjednače“ zločini Albanaca sa srpskim pred novoformiranim Specijalnim sudom za zločine OVK.
Stanojević veruje da se ovi spiskovi sa srpskim imenima nisu pojavili slučajno i da će ih biti sve više od grada do grada. Danas je kaže Đakovica, sutra će stići spiskovi Srba iz Istoka, Kline…
Predsednik Udruženja Đakovčana smatra i da su Albanci iskoristili da izađu sa ovim spiskovima upravo sada, jer evropska misija odlazi sa Kosova.
„Euleks je vodio te postupke i donekle je bio realniji, odnosno, bolje je reći da je radio opreznije. Sa povlačenjem Euleksa nadležnost su uzeli sudovi Kosova i sada tu konkretni dokazi i nisu potrebni. Jednostavno, kreće hajka prema svima, jer žele da prikažu da taj specijalni sud koji se formira za Albance,treba isto tako da se formira i za Srbe. Žele da izjednače zlo koje je bilo na Kosmetu. Đakovica je samo primer i ja očekujem da i ostale opštine krenu sa spiskovima sa srpskim imenima. Ono zbog čega boli duša, jeste to da za nas zaštite nema. Sve smišljeno, ali bi trebalo neko da reaguje! Ne može da se govori o povratku, a da se narod pita da li je na poternici“, kaže Stanojević.
Naš sagovornik kaže da mu nije jasno da niko ni iz Prištine ni iz Beograda nije reagovao na ovako nešto, podsećajući da su dva srpska groblja poorana, a da su i ona koja Srbi obilaze već dve decenije svake godine u korovu i nepristupačna su.
„Ovo je zastrašivanje i ugrožavanje bezbednosti svih nas Srba sa prostora Đakovice. Druga pozadina svega je da nam se otme naša imovina. Albanci su počeli da ruše Srpsku ulicu, a u njoj je živelo oko 3.500 Srba. Ugrožena su i sva okolna mesta gde su živeli Srbi. Ovo je sramota za celu Đakovicu i za sve Albance, da naša imena uzimaju u usta i da spominju uz njih terorizam! Znamo šta smo radili, nismo mi bacali bombe sa osiromašenim uranijumom i gađali kolone, niti bacali bombe… Mi smo se tada pomagali međusobno. I mi smo bili meta, kao i oni. I mi imamo žrtve i naše su porodice nestale i poubijane…
Naš sagovornik poručuje da ako Albanci misle da će poternicama, zastrašivanjem i otimanjem imovine obezbediti sebi svetlu budućnost, to im je najveća greška.
Stanojević kaže da oko 600.000 Srba sa Kosmeta luta belim svetom ne znajući kome pripadaju. Svi oni tamo sada grade neke „srpske ulice“ i održavaju svoje običaje da bi u neko vreme, kaže, mogli da se vrate ne samo u Đakovicu, već na celu Metohiju.
„I sada odjednom dobiju poternice, a vodi se dijalog o ljudskim slobodama i pravima. Srbi su ostali željni svoje kuće, a niko im nije omogućio da obiđu svoj dom za života“, navodi Stanojević.
Stojanović se pita ko će sada smeti da ode na Kosmet da obiđe grob svoga deteta, majke, oca brata, a ne zna da li se nalazi na nekoj optužnici neke NVO koju je sastavio neko od njihovih dojučerašnjih komšija Albanaca.
