Estonski političar smatra da „Severni tok 2“ nije ekonomski, već politički projekat.
„Ovo je sredstvo pomoću kojeg Rusija želi da se meša u evropsku politiku“, rekao je Mikser u intervjuu za list „Velt“. „Evropi je u interesu da ga zaustavi.“
Sjedinjene Američke Države traže od evropskih zemalja da prekinu da učestvuju u projektu „Severni tok 2“ i prete sankcijama za one koji to ne učine. U zamenu za ruski gas, SAD promovišu sopstveni tečni prirodni gas sa izgradnjom terminala za regasifikaciju terminala u Evropi.
Međutim, novinar „Velta“ Danijel Vetcel smatra da čak ni sankcije neće pomoći Donaldu Trampu da spreči realizaciju projekta.
Ranije je premijer Danske Lars Leke Rasmusen izjavio da bi kraljevstvo moglo na pravnom osnovu da zaustavi izgradnju gasovoda. Kao odgovor na to, Državna duma Rusije je predložila da se „Severni tok 2“ gradi zaobilazeći Dansku.
Gasovod „Severni tok 2“
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda čiji će ukupni kapacitet iznositi pedeset pet milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“.
Dozvolu za izgradnju već su dale Nemačka, Finska i Švedska. Ostalo je da se dobije dozvola od Danske.
„Gasprom“ je više puta izjavljivao o spremnosti da očuva tranzit gasa preko Ukrajine posle 2019. godine, ako Kijev dokaže ekonomsku opravdanost ugovora. Kao moguće kapacitete direktor „Gasproma“ Aleksej Miler je procenio na 10-15 milijardi kubnih metara godišnje.
Protiv gasovoda se zalaže nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od tranzita ruskog energenta. Letonija, Litvanija i Poljska zajedno su izrazile svoje neodobravanje zbog izgradnje „Severnog toka 2“. Njihovi lideri su uvereni da je to politički projekat. I Sjedinjene Američke Države nezadovoljne su planovima za izgradnju gasovoda, jer imaju ambiciozne namere za izvoz svog gasa u Evropu.
Rusija je više puta pozivala da se gasovod ne posmatra kao instrument uticaja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, za Moskvu je to isključivo ekonomski projekat.
