„NATO je na Kosovu, a sada je vreme da Kosovo bude u NATO-u.“ Ovu poruku poslao je Hašim Tači predsedniku Parlamentarne skupštine Zapadne alijanse Paolu Aliju tokom njegove posete Prištini. Paolo je na ovo odgovorio da NATO vidi stvarni napredak na Kosovu, ali je ocenio i da Priština treba još toga da postigne — posebno na polju normalizacije odnosa sa Srbijom.
„Uvereni smo da je kosovsko rukovodstvo veoma moćno i da ćete beležiti uspeh na putu ka evroatlantskim integracijama“, rekao je Ali, koji je naveo i da se NATO zalaže za transformaciju Bezbednosnih snaga Kosova u Oružane snage kroz ustavne promene.
Kako tumačiti poruku Tačija, a kako reči predstavnika NATO-a?
Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, kaže da je NATO u okviru Kfora, u okviru misije Ujedinjenih nacija i nalazi se u neutralnom statusu.
„Dakle, Kfor nije tu da štiti nekakvu samoproglašenu državu, već da se stara o bezbednosti svih i to je osnovna i ključna uloga NATO-a na Kosovu i Metohiji“, podseća Drecun.
Nažalost, dodaje on, NATO već neko vreme priprema teren za stvaranje nekakvih oružanih snaga Kosova, ali taj postupak nema veze sa mandatom koji Kfor ima na Kosmetu.
„Ta Tačijeva izjava je apsolutno nerealna i nepotrebna i verovatno je namenjena čisto albanskoj javnosti. Činjenica je da čak i kada bi stratezi NATO-a želeli da Kosovo uključe u sastav alijanse, to ne bi bilo moguće jer oni ne primaju u svoje redove takozvane države koje nemaju rešene svoje granice. Ako bi Kosovo tretirali kao državu, onda je pitanje da li bi se sa time složile sve članice NATO-a. Vidimo da u EU pet država članica ne prihvata ovu samoproglašenu ’državu‘, kao i da tu grupu zemalja predvodi Španija koja bi se isto tako ponašala i u NATO“, objašnjava Drecun.
Naš sagovornik kaže da NATO sa Kosovom želi da ima neke druge angažmane kroz stvaranje tih oružanih snaga, a da neki pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga već duži period pozivaju na neke multinacionalne vežbe.
„Oni bi verovatno hteli da obučene pripadnike tih kosovskih snaga ubace u neku svoju misiju. Mislim da ne treba preterano da se svemu ovome pridodaje pažnja jer sve je to potuno nerealno posebno u fazi kada je jasno da Kosovo nije država u punom smislu i da nema potreban punopravni međunarodni kapacitet i to je problem za svakoga ko misli da bi Kosovo moglo da postane članica NATO-a”, napominje Drecun.
Tači je, stoji u saopštenju, rekao i da su Kosovske bezbednosne snage spremne za transformaciju u „profesionalne oružane snage“.
Javna je tajna da američki, nemački i britanski instruktori godinama obučavaju albanske kadrove i pripremaju ih da preuzmu funkcije u budućim oružanim snagama Kosova. Sada, u drugoj fazi, kada kadrovi postoje, treba ozvaničiti postojanje kosovske vojske. NATO, u skladu sa instrukcijama SAD, već duže vreme radi na formiranju kosovske vojske a suštinski niko sa Zapada nije iskazao neslaganje sa procesom transformacije KBS u vojsku, osim što je stav Zapada da u datom momentu treba usaglasiti propise. Sredinom maja ove godine komandant Kfora Salvatore Kuoči rekao je da ako bi se formirala vojska Kosova, članice NATO-a bi pojedinačno odlučivale o odlasku sa Kosova. On je napomenuo da se NATO pridržava principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemalja u regionu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija i Helsinškim završnim aktom, a zvanično priznanje država isključivo je i suvereno pravo svake članice NATO-a pojedinačno.
U slučaju da se formiraju takozvane oružane snage Kosova, zemlje članice NATO-a bi pojedinačno odlučivale o tome da li bi snage Kfora ostale na teritoriji Kosova, navodi Kuoči, ističući da zasad NATO nema plan da promeni ili smanji misiju, koja nastavlja da obavlja zadatke prema Rezoluciji 1244 i Vojnotehničkom sporazumu.
