Kosovsko rukovodstvo očigledno nije sigurno da će im sve ići glatko i na ruku što se tiče potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma sa Beogradom. Iz poruka Tačija dâ se zaključiti da imaju, između ostalog, i opciju „B“ — referendum.
Doduše, predsednik samoproglašene „države“ nije upotrebio baš ovu reč, ali ona proizilazi iz njegove izjave da će „ukoliko na putu potpisivanja sporazuma dođe do prepreka i sve ostane u statusu ’zamrznutog konflikta‘ Kosovo morati da potraži odgovor od građana — šta dalje“.
Podsećanja radi, ovo nije prvi put da se na Kosovu pominje referendum kao najviši oblik demokratske volje građana jedne, u ovom slučaju, nazovidržave.
Pre Tačija, o ovome je pričao opozicionar Aljbin Kurti, koji je predlagao da se narod na referendumu izjasni o tome da li sa Beogradom uopšte treba pregovarati. Bilo je reči i o referendumu o tome da li bi Kosovo trebalo da se ujedini sa Albanijom…
Sva ta potezanja ovog oblika demokratskog izražavanja dolazila su u momentima kada je međunarodna zajednica nešto zahtevala i od Prištine.
Šta se sad „valja“ iza scene? U svakom slučaju, još nije poznato šta bi Tači mogao da smisli kao referendumsko pitanje ukoliko bi došlo do zastoja oko potpisivanja famoznog papira sa Beogradom. Politkolog sa Kosova Nedžmedin Spahiu eventualni referendum o nastavku pregovora ocenjuje kao potpuno besmislen.
„Ako se nešto zna, na to ne treba tražiti odgovor. Pregovori sa Beogradom su životna stvar — nacionalni interes Kosova. Tako da nema šta da se raspravlja o tome da li bi pregovori trebalo da se nastave ili ne. E sad, kako će se nastaviti i kakvi kompromisi mogu da se učine je otvoreno pitanje, a ne nešto drugo“, objašnjava naš sagovornik.
Političke stranke na Kosovu, u vlasti i u opoziciji, i dalje smatraju da Tači nije dobar izbor za nekoga ko bi trebalo da stavi paraf na, kako kažu, „sudbinu“ Kosova. Njihov stav o bilo kakvom „glasu naroda“ u ovom momentu je negativan, jer smatraju da je za tako nešto sada kasno. Prednjače opozicioni lideri koji tvrde da u ovom trenutku Kosovu trebaju novi izbori, a ne referendum, jer nemaju legalno izabranu vladu.
