00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
MOJ POGLED NA RUSIJU
07:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
21:00
30 min
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
DOK ANĐELI SPAVAJU
Arhimandrit Dimitrije Plećević: Manastir Tumane - mesto Božjih čuda
16:00
60 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
17:00
30 min
ENERGIJA SPUTNJIKA
U kolačima ekstrakt vanile proizveden od nafte
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Galaksija je zatrpana trilionima tona otrovne svemirske masnoće

Svemir ilustracija
Svemir ilustracija - Sputnik Srbija
Pratite nas
Međuzvezdani prostor nikada više nećemo gledati na isti način zahvaljujući rezultatima novog istraživanja Univerziteta u Novom Južnom Velsu i turskog Univerziteta Ege, koje je potvrdilo postojanje velike količine materije u onome za šta se pretpostavljalo da je prazan prostor između zvezda.
Američki kosmički teretni brod Cygnus tokom pripajanja MSS - Sputnik Srbija
Ruski kosmonaut otkriva kako miriše otvoreni svemir

Po svemu sudeći, taj prostor je ispunjen velikom količinom elektromagnetne radijacije i ogromnim oblacima masne materije.

Međuzvezdani prostor sadrži dovoljno masnih i toksičnih molekula ugljenika, da bi oni uskoro mogli da počnu da se talože na svemirskim letelicama budućnosti, tvrdi koautor studije, profesor hemije na Univerzitetu Novog Južnog Velsa u Sidneju Tim Šmit.

Australijsko-turski tim naučnika je otkrio skoro deset milijardi triliona tona svemirske masnoće.

„Otkrili smo i međuzvezdanu prašinu koja sadrži mast, pepeo i silikate (slični pesku). Razlog zbog kojeg kosmička masnoća nije stigla do našeg Sunčevog sistema su solarni vetrovi koje stvara Sunce“, navode naučnici.

Šmit i njegove kolege su „u laboratorijskim uslovima rekreirali proces stvaranja masnih ugljenikovih jedinjenja u blizini ugljeničnih zvezda“, piše „Gardijan“.

Nakon toga su pomoću spektroskopa posmatrali kako se materija ponaša pod različitim vrstama svetla.

Podaci koje su prikupili omogućili su im da uz rezultate dosadašnjih astronomskih posmatranja procene koliko je tačno materijala nastalo u velikom prostoru između zvezda, nakon čega su zaključili da masna materija čini četvrtinu, odnosno skoro polovinu ukupnog ugljenika u našoj galaksiji.

 

NASA poslala crve u svemir — rezultati šokantni

Velika količina međuzvezdane masnoće dokaz je prisustva osnovnih uslova za nastanak života, pre svega zbog toga što su materije u međuzvezdanom prostoru sastavni deo novih planeta i zvezda.

To znači da ćemo u budućnosti moći da merenjem procenta ugljenika otkrijemo koliko će se organskih materija oblikovati u Sunčevim sistemima koji su od njih nastali.

„Ugljenik nastaje unutar samih zvezda, prolazi kroz međuzvezdani prostor i upija se u nove planetarne sisteme gde se konačno oblikuje u život. Reč je o velikoj priči — možda najvećoj priči u istoriji“, zaključio je Šmit. 

Gardijan  

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala