Oni su padali ovim redom:
Denis Čerišev, Rusija — Saudijska Arabija 5:0
Jedan od najlepših golova na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2018. godine dat je već u prvoj utakmici Mundijala, a postigao ga je igrač čije je učešće na šampionatu bilo krajnje neizvesno. Denis Čerišev je jedinstveni predstavnik ruskog fudbala, jedini legionar u timu Stanislava Čerčesova, koji je dugo igrao u madridskom „Realu“. Na sreću, uoči početka Svetskog prvenstva, nacionalni tim ga se ipak dosetio i pozvao na pripreme.
Čerišev nije bio u startnom sastavu za prvu kvalifikacionu utakmicu sa Saudijskom Arabijom, ali se pojavio na terenu već tokom prvog poluvremena, zamenivši povređenog Alana Džagojeva, da bi nedugo zatim zabio drugi ruski gol u mrežu protivnika, učvrstivši prednost domaćina. Pred sam kraj meča, Čerišev je dao još jedan fantastičan gol zbog kog nisu ostali ravnodušni čak ni neutralni posmatrači, kakvih je na meču otvaranja bilo dosta.
Kristijano Ronaldo, Portugalija — Španija 3:3
Navijači još nisu uspeli da zaborave supergol Čeriševa, a već su im ponovo „pale vilice“ od divljenja — dugogodišnji kapiten madridskog „Reala“ Kristijano Ronaldo potpuno sâm je obezbedio nerešen rezultat Portugaliji u utakmici protiv Španije, zabivši u mrežu Davida de Heja veličanstveni het-trik.
Interesantno je to što je najlepši gol Ronalda ujedno bio i odlučujući. Trenutak pre finalnog zvižduka sudije, pri rezultatu 2:3, napadač je odlučio da izvede opasan udarac iz kaznenog prostora i sve učinio idealno – udarac je bio tako precizan i odmeren, da bi posle ove utakmice Portugalca mogli da pozovu u reprezentaciju te zemlje u biatlonu ili streljaštvu.
Aleksandar Kolarov, Srbija — Kostarika 1:0
Značaj gola koji je dao Aleksandar Kolarov bio je veliki, jer je upravo on podario srpskom kolektivu odlične šanse da se plasira u plej-of Mundijala. Iako reprezentacija Srbije ipak nije uspela da se plasira među prvih 16, iz Rusije „orlovi“ odlaze s prijatnim emocijama: gol njihovog sunarodnika iz udaljenog kaznenog prostora u mrežu Kejlora Navasa iz madridskog „Reala“ ući će u spisak najboljih na Šampionatu, a i to je već nešto.
Filipe Kotinjo, Brazil — Švajcarska 1:1
Filipe Kotinjo je nakon grupne faze sasvim opravdano dobio titulu kapitena iz senke u reprezentaciji Brazila — za razliku od Nejmara, vrednog 222 miliona, koga i dalje više interesuju frizure s dredovima i bezbrojni padovi, fudbaler „Barselone“ iz utakmice u utakmicu neizmerno doprinosi napredovanju Brazilaca ka šestoj tituli planetarnog šampiona, čineći da njegovi partneri igraju bolje i istovremeno dajući najvažnije golove.
Upravo zahvaljujući Kotinju, Brazilci su uspeli da poklone makar nešto svojim navijačima na početku Mundijala u utakmici protiv Švajcarske, u kojoj su favoriti, zbog očigledne oslabljenosti i želje da pobede, bez muke izgubili dva boda. Uostalom, moguće je da su se izabranici Tite i opustili upravo krivicom Filipea: zabijanje lopte sa sredine terena u gornji levi ugao gola bilo je toliko upečatljivo, da su se Južnoamerikanci opustili.
Huan Kintero, Kolumbija — Japan 1:2
Najbeskorisniji gol u grupnoj fazi takmičenja, uz koji su Kolumbijci senzacionalno neuspešno počeli Mundijal, budući da su ih borbeni Japanci porazili.
Ipak je zahvaljujući Kinterovim naporima poraz Kolumbijaca bio ublažen, što se, verovatno, pozitivno odrazilo i na budućnost tima (dve naredne pobede donele su Kolumbiji prvo mesto u rupi i ulazak u plej-of).
Huan je autor jednog od mnogih golova na ovom Svetskom prvenstvu koji su dati iz kaznenog prostora, ali je uspeo primetno da se izdvoji među kolegama — dok su drugi srećnici uglavnom birali besprekornu izvedbu, malo krupniji Kolumbijac se više oslonio na neprevaziđeno lukavstvo i majstorstvo.
Zanimljivo je da je sâm fudbaler, komentarišući svoj gol sa novinarima, priznao da je čuo kako golman Japanaca govori svom „živom zidu“ da skoči pri izvođenju slobodnog udarca, posle čega je rešio da pošalje loptu u levi ugao gola ispod nogu Azijata koji su se ustremili ka nebu. Sve ostalo je bilo delo čiste tehnike.
Artjom Džuba, Rusija — Egipat 3:0
Gol nakon kojeg je Rusija shvatila da je prvi put u istoriji Mundijala ušla u osminu finala! I apsolutno je logično da je autor tog gola Artjom Džuba, fudbaler teške sudbine i još težeg karaktera, koji je postao jedan od heroja ruske reprezentacije u grupnoj etapi. Posebno je prijatno što je gol ovog klasičnog napadača u mreži Afrikanaca bio ne samo važan, nego i veličanstven: sjajna obrada lopte grudima, majstorsko zaobilaženje odbrane i precizan udarac u ugao, a na klupske uvrede u naletima sreće zaboravili su čak i navijači „Spartaka“ i „Zenita“, kao i svi ostali. Tako je „zlikovac“ postao heroj.
Luka Modrić, Hrvatska — Argentina 3:0
Hrvatska, koja je osvojila devet bodova u „grupi smrti“ s Nigerijom, Islandom i Argentinom, pokazala se kao pravi odušak za one koji su bili nezadovoljni pragmatizmom grupne etape — impresivan, pametan i pošten fudbal Hrvata ponovo je osvojio neutralne navijače i doneo hrvatskoj reprezentaciji nove poklonike pred plej-of.
Sve je to krunisao ludi poraz Argentine rezultatom 3:0, koji samo što nije izbacio aktuelne vicešampione sveta s ruskog Mundijala. Najupečatljiviji trenutak ovog fantastičnog susreta bio je gol Luke Modrića, genijalnog mozga reprezentacije koji je po pravilu u senci.
Ipak, takva lepota ne može da prođe bez pažnje — serija majstorskih finti koje su prevarile odbranu belo-plavih i izvanredna „paljba“ u sâm ugao mreže Vilija Kabaljera, toliko su iznervirale legendarnog Dijega Maradonu, da se tokom odlučujuće utakmice u grupi s Nigerijom idol cele argentinske nacije ponašao prilično čudno, verovatno zbog velike brige.
Huan Kvadrado, Kolumbija — Poljska
Čudesni spas Kolumbijaca počeo je negde na ekvatoru susreta s Poljskom, kada je tokom plus-minus dosadne igre Latinoamerikanaca istrčao Jeri Mina.
Evropljani koji posle poraza u prethodnoj utakmici nisu više imali šta da izgube, pokušali su da se vrate u dvoboj, ali su samo ostavili bez odbrane sopstvenu mrežu, zbog čega su do finalnog zvižduka još dva puta bili kažnjeni. Posebno je upečatljiva bila treća lopta u mreži Vojčeka Ščesnija, pri čemu umnogome to nije zasluga samog Kvadrada, koji je idealno ostvario izlazak jedan na jedan, nego Hamesa Rodrigeza, koji je genijalnim dodavanjem lopte partneru odjednom odsekao trojicu odbrambenih igrača.
Rikardo Kvarežma, Portugalija — Iran 1:1
O karijeri Kvarežme se ispredaju legende — neverovatni tehničar kojem su u mladosti prorekli karijeru bolju od Ronaldove, uspeo je da igra u „Barseloni“, „Interu“ i „Portu“, praktično završivši karijeru u Aziji, a zatim da ustane iz pepela u „Bešiktašu“ i reprezentaciji Portugalije.
Definitivno, glavna odlika Rikarda jeste njegova finta — tako snažno u spoljnu stranu prečke nije udarao nijedan igrač u istoriji fudbala.
Interesantno je što se ispostavilo da je Kvarežmin gol na kraju bio odlučujući za njegov tim — da ga nije bilo, Portugalci bi se neslavno vratili kući već nakon grupne etape takmičenja.
Jago Aspas, Španija — Maroko 2:2
Reprezentacija Maroka, koja je ostala bez šanse da uđe u osminu finala već nakon dve utakmice, u zaključnom meču je odlučila da glasno zalupi vratima, pruživši otpor strašnoj Španiji.
Zanimljivo je da je Afrikancima malo falilo da pobede nedavne prvake sveta — nekoliko minuta pre finalnog zvižduka „crvena furija“ je gubila sa 1:2, dok su Marokanci bili spremni da učine sve da tu razliku održe.
Poništavanje poraza Španaca uspelo je samo zahvaljujući sistemu VAR, na osnovu kojeg je sudija poništio sopstvenu odluku da ne računa gol Jaga Aspasa iz ofsajda. Na sreću, visoke tehnologije su ipak spasile lepotu napadačevog poteza — i sada je gol petom, koji je s pravom dobio oproštaj od sudije, na svim naslovnim stranicama.
