Ostatak sveta nije se saglasio sa težnjama SAD da budu jedini pol, pre svega Kina i Rusija, a proces je, rekao je Proroković, počeo 1996. formiranjem Šangajske organizacije za saradnju. Prelomna godina, prema njegovoj oceni, bila je 2008: počela je ekonomska kriza, dogovoren je prvi samit BRIK-a, a Kina je pokazala svoje mogućnosti organizacijom Olimpijskih igara.
„Sada već živimo u eri multipolarnosti. Sigurna su četiri pola — SAD, Kina, Rusija i Indija, mada ima devet kandidata za polove“, naveo je autor, predstavljajući knjigu u izdanju „Službenog glasnika“, na kojoj je radio šest godina.
Monografija sadrži tabele i ilustracije, teorijski deo, ali, kako je istakao Proroković, i njegove polemike sa drugim autorima. On je izrazio nadu da će knjiga biti iskorišćena za redefinisanje spoljne politike Srbije, ističući da multivektorske procese koji su počeli treba pomno pratiti jer su vrlo složeni i sa nepredvidivim ishodima.
„Recimo, to što Rusija i Kina sarađuju, ne znači da će imati istu politiku prema EU, ili to što Rusija i Turska sarađuju ne znači da će imati identičnu politiku na Balkanu“, objasnio je autor.
Urednik izdanja Jovo Vukelić istakao je da uprkos stalnim intervencijama SAD koje slabe u svim segmentima, jača proces stvaranja „pravednijeg svetskog poretka“.
Proroković, napomenuo je urednik, u knjizi ističe da se SAD neće odreći stečenih privilegija bez borbe, a „nadamo se da ona neće biti oružana“.
Novinar Nikola Vrzić konstatovao je da je autor monografije na utemeljen i sveobuhvatan način pokazao da je prirodni poredak multipolaran, kao i da su države najvažniji akteri međunarodnih odnosa.
„Prorokovićevu knjigu treba čitati kao uputstvo za ponašanje u savremenom svetu“, preporučio je Vrzić.
Profesor Jovan Dušanić složio se da je u toku uspostavljanje balansa snaga.
„Nije pitanje hoće li multipolarnosti biti, već koliko će biti polova“, rekao je Dušanić, dodavši da će SAD, i pored toga što su zalazeća sila, neko vreme ostati najjači pol.
Na prezentaciji su govorili i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Branko Krga, kao i nekadašnji predsednik Vlade SR Jugoslavije Momir Bulatović.
