Pitanje demografije veoma je aktuelno poslednjih meseci u Hrvatskoj, zbog njega su se sukobili predsednica Kolinda Grabar Kitarović i premijer Andrej Plenković iznoseći svako svoje mere za prevazilaženje tog problema.
Klasić je uveren da se hrvatska dijaspora neće masovno vraćati u Hrvatsku, pa bi umesto njih ona mogla biti naseljena nekim drugim narodima, Bugarima ili Rumunima, protiv kojih nema ništa, ali dodaje da to nije mera na koju on misli. On kaže da Hrvatska treba da vrati „naše Srbe“, koji su tu zemlju napustili pod ratnim dejstvima 1990. godine, bilo pod pritiskom, bilo dobrovoljno.
„Naravno, među njima sigurno ima onih koji iz različitih razloga ne bi ni hteli da se vrate. Jedni zato što su se već snašli negde drugde, a drugi jer znaju da bi njihovo ponašanje tokom rata zahtevalo određene postupke hrvatskih pravosudnih organa. Svi ostali, koji verujem čine većinu, trebalo je već odavno da postanu predmet interesa političkih elita kada god su na dnevni red dolazile teme popravljanja demografske slike“, smatra Klasić.
U komentaru objavljenom na hrvatskom portalu „Net“, Klasić kaže da uprkos svemu što se izdogađalo, „Hrvatska je vekovima domovina (hrvatskim) Srbima isto koliko i Hrvatima“. Njihovi su preci, podseća, na različite načine unapređivali hrvatsku privredu, kulturu, školstvo i sport.
„Nisu ti odnosi uvek bili dobrosusedski o čemu ponajpre svedoče godine Drugog svetskog i Domovinskog rata. Međutim, nije na odmet dodati da dobrosusedski odnosi nisu uvek vladali niti među samim Hrvatima. Ali tragične događaje ne možemo izbrisati iz prošlosti, niti ih smemo negirati. Naprotiv, treba ih racionalno sagledati, izvući pouke i nastojati ih ne ponoviti“, naveo je Klasić.
Taj ugledni hrvatski istoričar ukazuje da tako barem razmišljaju zreli narodi koji su u odnosu na Hrvate i Srbe u prošlosti puno češće i intenzivnije između sebe ratovali, a za razliku od Hrvata i Srba puno ređe međusobno sarađivali i pomagali jedni druge.
Reč je o narodima koji su viševekovna neprijateljstva zamenili dobrosusedskim odnosima i saradnjom u postizanju mira i napretka, kaže Klasić i pita:
„Jesmo li mi napokon sazreli da brojne pozitivne primere počnemo da primenjujemo u svojoj domovini ili smo još uvek više opterećeni odnosima iz prošlosti nego građenjem novih odnosa u budućnosti?“
Klasić smatra da odgovore na ta pitanja ne treba tražiti kod demografa, a pogotovo ne kod političara. Nažalost, ističe, dovoljno je da vidite Baniju, Liku i Slavoniju, ili jednostavno odete na bilo koju veću autobusku ili železničku stanicu ili bilo koji aerodrom u Hrvatskoj.
Uz podsećanje da je tamo negde 1990. godine na jednoj zagrebačkoj zgradi osvanuo grafit „Vratite nam naše Srbe, evo vam vaši Hercegovci“, Klasić kaže da je to bila reakcija na stanje u društvu kojom se htelo upozoriti na nekoliko tada aktualnih fenomena. Prvi se, kaže, odnosio na promenjen „mentalitet“ glavnog grada Hrvatske koji je, prema mišljenju autora grafita, bio najviše uslovljen masovnim dolaskom Hrvata iz Hercegovine, a drugi se odnosio na povezanost Hercegovaca s ratnim profiterstvom i pljačkom društvene imovine u procesu privatizacije.
Autor objašnjava pravi razlog zbog kojeg se danas, 2018. godine, prisetio tog duhovitog „politički nekorektnog“ grafita i dodaje da je to njegov prvi deo. Ukazuje da u poslednjih nekoliko godina, a posebno nekoliko meseci, nema dana da se ne spominju demografska katastrofa, pad stope nataliteta i odlazak građana Hrvatske zbog potrage za ekonomski, politički i pravno stabilnijim društvima.
„Posledice svih navedenih procesa se već vide u nedovoljnom broju radnika potrebnih za normalno funkcionisanje turističke sezone, a tek će se videti kada broj penzionera daleko nadmaši broj onih koji će u Hrvatskoj raditi i plaćati poreze i doprinose“, naveo je Klasić.
Tanjug
