Da bi Vašington mogao da prekine vojnu podršku Slobodnoj sirijskoj armiji navodi se u pismu koje su Amerikanci uputili predstavnicima te naoružane formacije, a u koje je Rojters imao uvid.
„Ne treba da se oslanjate na vaše pretpostavke o eventualnoj vojnoj intervenciji naših snaga“, kaže se u dokumentu.
Trenutno na jugu zemlje vladine snage nastavljaju ofanzivu na pozicije terorista. U dokumentu se naglašava da su SAD svesne „teške situacije“ u kojoj se nalaze borci i stoga „savetuju“ Rusiji i vladi Sirije da zaustave ofanzivu vojnih formacija.
Američki novinar Sem Heler, koji radi za međunarodnu nevladinu organizaciju „Međunarodna krizna grupa“, tvrdi da je pismo bilo predato preko ambasade SAD u Amanu. Fadi Husejin, koji takođe sarađuje sa američkim medijima, naveo je na Tviteru da su mu predstavnici Slobodne sirijske armije potvrdili da su dobili pismo od američke Ambasade u Jordanu.
Eksperti su uvereni da to pismo zaista postoji i da je ono povezano sa nekakvim zakulisnim dogovorima (u SAD) u vezi sa predstojećim sastankom Vladimira Putina i Donalda Trampa 15. jula u Beču.
Ruski analitičari smatraju da bi takva odluka SAD mogla da zada snažan udarac reputaciji Vašingtona. Ono podsećaju da su Amerikanci prvo izdali Kurde u Afrinu, potom u Manbidžu, a da sada nameravaju isto da učine na južnom frontu. Zbog toga bi mogli da izgube poverenje saveznika, čak i savezničkih država, poput, recimo, Saudijske Arabije.
„To je uobičajena strategija SAD u zoni sukoba. Amerikanci uvek stavljaju ulog na jedne snage, pa onda na druge, čas odbijaju da podrže nekoga, čas prestaju da finansiraju. Slobodna sirijska armija je na kraju prinuđena da polako prelazi na snagu vladine vojske, nakon što su osetili da ih SAD ostavljaju na cedilu. Sama vojska je prilično brojna, ali nemaju jedinstvo i zbog toga delovi Slobodne sirijske armije prelaze na stranu Asadovih snaga. Pritom, SAD kada prestaju da pružaju podršku, počinju sa optužbama da te grupe navodno ne poštuju dogovore. U principu, američka vojska deluje u skladu sa američkom spoljnom politikom, koja, kao što vidimo, sa lakoćom izlazi iz različitih dogovora, na primer, iz iranskog nuklearnog sporazuma. Ako se SAD oslanjaju na destabilizaciju situacije, onda oni za to imaju sve manje šanse — stavljali su ulog na Kurde i ostavili su ih, stavljali su ulog na Slobodnu sirijsku armiju i njih su takođe ’pustili niz vodu‘. Samim tim su SAD u teškoj situaciji“, kaže za Sputnjik ruski analitičar Andrej Koškin.
Reči analitičara potvrđuju i prošlonedeljni događaji, kada je prva velika grupa Slobodne sirijske armije u južnoj zoni deeskalacije u Siriji prešla na stranu Damaska.
Nakon pregovora lider grupe Važdi Abu Sles je izjavio da „naselja pod kontrolom grupe Dejr Dama, Šijah i deo grada Džadal, dobrovoljno prelaze pod kontrolu legalnih vlasti“.
On je naveo da će se grupa pod njegovim vođstvom od sada zajedno sa Sirijskom armijom boriti protiv terorista Nusra fronta i DAEŠ-a na jugu Sirije.
„U petak uveče prvi odredi sirijskih vladinih snaga prešli su u naselja Dama i Šijah u južnoj zoni deeskalacije“, saopštio je ruski Centar za pomirenje.
Koškin smatra da će prestanak podrške Slobodnoj sirijskoj armiji od SAD uticati na to da veći deo te formacije pređe na stranu Asadove armije, a da će vladine snage u skorije vreme zauzeti jug Sirije.
„Trenutno sirijske vladine snage uz podršku ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga prilično uspešno napreduju. Imaju veliko iskustvo, visok moralni duh i dobro su naoružani, tako da će, najverovatnije, skoro cela Slobodna sirijska armija preći na stranu vladinih snaga, dok će manje, odvojene grupe nastaviti da se suprotstavljaju Damasku“, zaključio je Koškin.
Međutim, pojedini ruski eksperti smatraju da je Vašington svestan da gubitak poverenja može dovesti do vrlo nepoželjnih posledica. Pored toga, sadašnja administracija je više puta pokazala nedoslednost u svojim postupcima, tako da će ona opet pružati sveobuhvatnu podršku militantima.
