„Telegraf“, Oliver Braun: „Nekad je postojala bojazan da će svetski kup biti neprijateljski, zabrinjavajući, pun nametnute birokratije, dok bi strane navijače navodno trebalo da love ruski ultarsi sa balalajkama. Do ovog trenutka sve je upravo suprotno. Rusija je, zahvaljujući živopisno obučenim turistima i opuštenim inače strogim redom, dala svoj odgovor Vudstoku.“
„Najviše iznenađuje reakcija lokalnog stanovništva koja jednostavno gleda na to sa iznenađenjem. Veliko veselje nekad izlazi ispod kontrole — na nekim etapama na stadionu „Lužnjiki“ se dešavaju tuče između nekoliko nezadovoljnih Marokanaca i grupa navijača sa izraelskim zastavama, ali nije bilo nikakvih palica, nikakvih vodenih topova, nikakve nepotrebne primene sile.“
„Tagešpigel“, Sven Goldman: „Atmosfera u državi Vladimira Putina za vreme svetskog prvenstva u fudbalu je mnogo bolja nego što se očekivalo. To je povezano sa dobrom igrom ruske ekipe, ali ne samo sa tim.
„Rusija je sada zaljubljena u samu sebe, u svoj neočekivani uspeh na ovom prvenstvu, u svoju reprezentaciju za koju su svi mislili da su je pustili da igra samo zato što se ne može igrati bez ekipe-domaćina. I naravno, u Stanislava Čerčesova, velikog ćelavog muškarca sa ogromnim brkovima.“
„Mi smo srećni jer bez Rusa Svetsko prvenstvo u fudbalu ne bi bilo veselo. U svakom slučaju, svet je prijatno iznenađen domaćinima, njihovom toplinom i spremnošću za slavlje. U Rostovu na Donu, na primer, lokalni stanovnici su naučili drage goste iz Brazila jednu važnu reč. I muškarci i žene u žuto-plavim majicama su skandirali na putu ka stadionu: ’Pivo, Pivo!‘.“
TV 2 norž, Estein Bugen: „Sada razumem zašto se na Svetskom prvenstvu osećaš tako dobro. To je odličan provod. Bratimljenje koje se širi izvan državnih granica i impresivna manifestacija. Državi domaćinu treba skinuti kapu za to šta je uspela da uradi“.
„Stotine hiljada turista ljubitelja fudbala otvorilo je za Ruse novi prozor u svet. Upoznavanje sa strancima, sa ljudima koji dele njihove interese doveli su do toga da su mnogi od tih sa kojima sam razgovarao počeli više da se interesuju za onim što se dešava izvan države. Neki su se čak savetovali sa mnom kako bolje naučiti engleski ili norveški jezik.“
„Glavni politički problemi Istoka i Zapada nisu nestali, ali na nekoliko ludih letnjih meseci oni su otišli u drugi plan. To je Rusima dalo mogućnost da saznaju više o svetu i, što je najvažnije, dalo je strancima mogućnost da saznaju više o Rusima.“
