Da li je nešto zaista udaljeno od nas onoliko koliko nam se čini? Da li predmet koji gledamo iz neposredne blizine zaista ima tri dimenzije, da li je reč o slici, ili o objektu? Kako je moguće da osobe koje stoje pred nama odjednom postaju sićušne, ili ogromne, samo zahvaljujući optičkoj varki? Na koji način svetlost i predmeti koji se nađu u našem vidnom polju mogu da poremete naš osećaj za ravnotežu?
Ta pitanja zaintrigirala su grupu entuzijasta iz Evrope, u kojoj su bili dizajneri, arhitekte i naučnici željni da osmisle zabavni sadržaj drugačiji od klasičnog muzeja, ali i od klasične igraonice. Tako je nastao Muzej iluzija, u čijim primamljivim varkama, pored Beograđana, već uživaju posetioci u Zagrebu, Ljubljani i Zadru, kao i u Beču i Omanu.
U poređenju s muzejskim prostorima na koje smo navikli, ovaj muzej je specifičan po tome što je svaki njegov posetilac ujedno i kreator samih iluzija. Muzej je interaktivan i u njemu se podrazumeva da posetilac opipava eksponate, da se fotografiše i da sam učestvuje u stvaranju iluzije, kaže u razgovoru za Sputnjik predstavnica Muzeja iluzija u Beogradu Dejana Dimov.
Prema njenim rečima, deci je najzanimljiviji „Vorteks tunel“, u kojem posetilac, pod uticajem igre svetlosti i tame, gubi osećaj za ravnotežu i sposobnost da pređe veoma kratku putanju bez posrtanja. Deca su tim eksponatom oduševljena i spremna da kroz njega prođu bezbroj puta, za razliku od odraslih koji se često plaše da eksperimentišu, kaže naša sagovornica.
„Tinejdžeri, naravno, vole da se fotografišu, a to im omogućava veliki broj ogledala koji postoji u muzeju. Najpopularnija je prostorija beskonačnih ogledala ’Infiniti rum‘, gde posetioci mogu da se slikaju iz bezbroj uglova. Pozivamo sve da dođu s mobilnim telefonima i foto-aparatima, jer kod nas iluzije dobijaju pun smisao tek na fotografijama“, kaže Dejana Dimov.
Posetioci mogu i da „igraju karte“ sa svojim „klonovima“, da se „izokrenu naglavačke“, da hodaju po krivoj sobi, ali i da razgledaju hologramske likove dece i životinja koji izgledaju toliko stvarno da izazivaju žmarce.
Najstariji posetioci rado se upuštaju u rešavanje raznih mozgalica i didaktičkih testova. Mnoge od tih igara su prilično zahtevne. Vrlo često se dešava, napominje Dejana Dimov, da deca mnogo brže i lakše rešavaju zadatke ove vrste od svojih roditelja.
„To je zato što deca razmišljaju neometano, jednostavno pokušavaju dok ne uspeju, dok roditelji imaju neku svoju, uobičajenu logiku koja ih navodi na pogrešan put, tako da se uvek muče oko tih mozgalica. Naše oči nešto vide, mozak to ne razume, i onda smo potpuno zbunjeni“, objašnjava Dejana Dimov.
Ulaznice za Muzej iluzija, koji se nalazi u Nušićevoj ulici broj 11, koštaju 600 dinara za odrasle, 400 dinara za decu i 1.500 dinara za celu porodicu. Muzej je otvoren svakog dana od 9 sati do 22 sata. Do kraja godine planirano je otvaranje još nekoliko takvih muzeja u gradovima SAD, Dubaiju i drugim delovima sveta.
