To je samo teza, za sada ne više od toga. Albanija bi mogla da postane centralna zemlja za privremeno prihvatanje izbeglica. Predsednik Saveta EU Donald Tusk i austrijski kancelar Sebastijan Kurc prvi su predstavili ideju o formiranju centara za tražioce azila u Evropi, ali izvan EU.
U razgovoru za „Dojče vele“ na albanskom, portparol Vlade Austrije Peter Launski Tifental potvrdio je da se trenutno i sa Albanijom razgovara o formiranju takvog centra. Međutim, Endri Fuga, direktor za komunikacije i savetnik albanskog premijera, kaže za „Dojče vele“ da nema nikakvog zahteva niti diskusije o tom pitanju. Opozicija u Albaniji to vidi drugačije. Ona čak optužuje Vladu da izbegličkim centrima kupuje brže pristupanje EU.
Polazna pozicija
Balkanska ruta koja ide preko Albanije i dalje se koristi. Izbeglice dolaze uglavnom preko Sredozemnog mora, ali Italija, Malta i Grčka više ne žele da ih prihvataju u velikom broju. A Evropska unija i Nemačka žele da se otarase onih kojima nije odobren azil. Kakve to ima veze sa Albanijom?
Prednost Albanije
Mala balkanska država leži duž izbegličke rute i na Sredozemnom moru, odakle dolazi većina izbeglica koje u Evropu kreću brodovima. Luka Drač ima dovoljno kapaciteta da primi veće kontingente izbeglica. Brodovi sa izbeglicama, koje bi pratili brodovi Fronteksa, mogli bi da pristanu u Draču, a izbeglice bi potom bile registrovane na albanskom tlu. Ako se ispostavi da nemaju pravo na azil, bili bi direktno vraćene u svoje zemlje, a potencijalni azilanti mogli bi da budu poslati u EU.
Za zemlje EU je posebno atraktivno to što Albanija nije deo Unije. U njoj ne važe propisi EU, kao što su Šengenski sporazum ili Dablinski ugovor. Međutim, Albanija je članica NATO-a i stoga je usidrena u bezbednosnom savezu zapadnih država. U Albaniji trenutno nastaje antiteroristički centar Alijanse. Pored toga, na severu Albanije nalaze se visoke planine, što znači dodatnu, prirodnu sigurnost granica.
Da li je Albanija spremna?
Albanija ima puno iskustva u zbrinjavanju izbeglica: 1998. i 1999. godine je primila i do milion stanovnika Kosova.
Osim toga, u zemljama Zapadnog Balkana je tokom izbegličke krize 2015. godine izgrađen značajan kapacitet za prijem migranata. Ti prijemni centri su do sada praktično neiskorišćeni, a u albanskim medijima se navodi da se tamo trenutno nalazi samo nekoliko hiljada ljudi.
Portparol UNHCR-a za Jugoistočnu Evropu Neven Crvenković potvrdio je za DV da je Albanija od 2017. godine udvostručila svoje kapacitete. U međuvremenu, ministar unutrašnjih poslova Fatmir Ksafaj vodi niz bilateralnih razgovora u evropskim prestonicama, a u četvrtak, 21. juna, bio je u Berlinu. Tema razgovora je bila i migracija.
Šta bi EU imala od toga?
Za razliku od Libije, Albanija je sigurna zemlja na evropskom tlu, ali na vratima EU. Albanija takođe želi da postane članica EU i stoga je spremna da se pridržava standarda Unije, poput ljudskih prava. UNHCR potvrđuje da Albanija dobro tretira izbeglice.
To su sve tačke koje Libija, o kojoj se raspravlja kao alternativi, ne ispunjava. Pre svega, EU tamo ne može da deluje kao regulatorna vlast. Libija je država bez strukture i lidera.
Šta bi od toga imala Angela Merkel?
Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer je na svom poslednjem sastanku s austrijskim kancelarom rekao da podržava ideju o migracionim centrima van EU. Portparol Nemačke Vlade Štefen Zajbert, s druge strane, to u sredu, 20. juna, nije želeo da komentariše zbog specijalnog samita EU koji se održava u nedelju u Briselu.
Mogući „albanski dil“ imao bi ogroman značaj za opuštanje u sporu unutar Nemačke. Albanija bi bila „humano“ rešenje. I bezbednosni zahtevi Zehofera bili bi ispunjeni: kontrolisani postupci za proveru izbeglica pod nadzorom EU, ali izvan nje. Horst Zehofer bi mogao da bude zadovoljan i to da proda kao uspeh tokom predstojeće izborne kampanje u Bavarskoj. Kriza Savezne vlade Nemačke faktički bi bila okončana.
„Albansko rešenje“ moglo bi da bude korisno i za Albaniju. Socijalistička Vlada u Tirani pod pritiskom je konzervativnih krugova u Nemačkoj, posebno CDU. Preporuka za samit EU o otvaranju pregovora o pridruživanju sa Albanijom dovedena je u pitanje zbog stvari koje se tiču pravne države. Albanija bi tu mogla da profitira od sporazuma o izbeglicama, jer bi zemlje EU sigurno bile zahvalne Tirani za takvo rešenje migracione krize.
Sve u svemu, bilo bi to solomonsko rešenje u duhu balkanske poslovice: „I vuk sit i ovce na broju“. Ono bi bilo prihvatljivo za sve: za Evropsku uniju, za Albaniju, ali i za Angelu Merkel i Horsta Zehofera.
Dojče vele
