„Albancima i Amerikancima se žuri. Imaćemo stalne kontakte s našim međunarodnim prijateljima, kako bismo imali bolju koordinaciju“, objasnio je kosovski predsednik Hašim Tači posle sastanka sa ambasadorima država Kvinte, a uoči susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu kojim se posle gotovo tromesečnog zastoja nastavlja Briselski dijalog.
U isto vreme iz Prištine stižu i spinovi da je Beograd već dugo upoznat sa „ponudom“ koju mora da prihvati. U prevodu, da odustane od Kosova, a da ne dobije — ništa!
S obzirom na to, ali i na sve što se dešavalo u poslednje vreme, uključujući i napade na Srbe na Kosovu i Metohiji, politikolog dr Jelena Vukoičić smatra da nemamo razloga za optimizam uoči novih pregovora Tačija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića zakazanih za 24. jun u Briselu.
„Bojim se da ne možemo da očekujemo ništa dobro sudeći po porukama koje proteklih meseci dobijamo iz Prištine, a to su poruke koje zapravo dobijamo iz Vašingtona. A da ne govorim o incidentima i napadima na Srbe, sve to nam ne daje nikakvog razloga za optimizam“, kaže Vukoičićeva za Sputnjik.
Na pitanje šta će biti tema razgovara na najvišem nivou posle tromesečnog zastoja, ona je mišljenja da će se nastaviti pritisci na Srbiju koja treba da pristane na stolicu za Kosovo u UN, a da zauzvrat dobije formiranje Zajednice srpskih opština na KiM koja bi imala mršave ingerencije.
I predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije Milovan Drecun je istog viđenja.
„Mi se nalazimo u fazi kada Priština hoće da iznađe mogućnosti da natera Beograd da prihvati Kosovo kao nekakvu državu i da se ne protivi članstvu u UN i to će na sastanku u nedelju u Briselu biti glavna tema, kako bi se ušlo u drugu fazu pregovora koja se tiče konačnog dogovora u vezi sa Kosovom“, kaže Drecun.
I on, kao i Vukoičićeva, ukazuje da su početne pozicije jedne i druge strane kada je u pitanju rešavanje konačnog statusa Kosova potpuno suprotstavljene.
„To je taj paket sve za ništa i to je to sa čim dolazi Hašim Tači. Ne vidim da će nešto ozbiljnije biti ponuđeno Srbiji. Mislim da će Tači izaći sa istom onom pričom: ’Očekujemo da nas Srbija prizna do kraja godine‘“, kaže Vukoičićeva i dodaje da ne vidi kako u ovom trenutku te sukobljene pozicije mogu da se približe.
„Ne mislim da će Albanci krenuti u formiranje ZSO. Mislim da će ostati neka pat pozicija“, kaže sagovornica Sputnjika.
Ona, međutim, ukazuje da se Zapadu i Americi očigledno žuri sa postizanjem tog pravno obavezujućeg sporazuma koji je, kako je prvobitno najavljivano, trebalo da bude postignut do kraja 2019. godine, a sada se insistira da se to učini za najviše šest meseci.
Tu žurbu Amerike pre svega objašnjava sve složenijom situacijom u međunarodnim odnosima, ekonomskim problemima koje SAD rešavaju carinskim ratom ne samo sa Kinezima, već i sa saveznicima u EU, i njenim zaoštravanjem odnosa sa Rusijom.
„Imaju dosta problema da održe svoju dominaciju u međunarodnim odnosima i prosto hoće da završe neka politička pitanja, a jedno od tih je i kosovska priča“, kaže ona.
Zato smatra da Beograd ne bi trebalo sada da popusti ako neće dobiti ništa, a sve će izgubiti. Ukoliko bi Srbija sada i pristala na sve šta god oni u ovom trenutku traže, to ne bi bilo dovoljno, a ucene i pritisci bi bili nastavljeni, ističe Vukoičićeva.
„Svako popuštanje Prištini, odnosno Vašingtonu, samo bi uvelo zemlju u spiralu koja bi vodila u dalje probleme i destabilizaciju, jer verujem da se Amerikanci ne bi zaustavili na tome. Išli bi u dalje komadanje Srbije. Cilj je da destabilizuju ovaj prostor jer je Srbija etablirana kao zemlja koja je Zapadu na putu kao ruska saveznica“, objasnila je Vukoičićeva.
Potvrdu daljeg rastakanja Srbije ona vidi u „pretećim, drskim, nepolitičkim“ porukama Prištine kada su predlog o podeli Kosova vezali za teritorijalne zahteve prema Sandžaku i jugu Srbije. To, kaže ona, jesu stavovi Albanaca, ali su i poruke Vašingtona.
„U ovom trenutku moramo da sačekamo, da izdržimo taj pritisak da bi nam kasnije, kada vide da ne odustajemo, u nekom trenutku neko nešto ponudio. Popuštanje bi samo značilo prihvatanje nezavisnosti Kosova, što bi bio katastrofalan istorijski poraz za Srbiju“, nema dilemu Vukoičićeva.
Na pitanje ima li šanse za kompromis na kojem Beograd uporno insistira kada je u pitanju taj završni dokument, Drecun za Sputnjik kaže da na prvi pogled izgleda da nemamo manevarskog prostora.
„Stav SAD, drugih zapadnih država i Prištine je da mi samo treba da prihvatimo Kosovo kao nekakvu državu i da se ne protivimo njegovom članstvu u UN. Sa naše strane to je neprihvatljivo i to smo jasno i glasno rekli, ali smo ostavili prostor da se sedne za sto i o tome razgovara i da se onda postigne konačno rešenje kosmetskog pitanja. To bi bio interes ne samo Srba i Albanaca, već i celog regiona i međunarodne zajednice“, smatra on.
Drecun kaže da se iz ponašanja SAD čini da kod njih postoji mogućnost da se otvori taj manevarski prostor.
„Priznali su Kosovo kao državu, ali ipak smatraju da mora da bude postignut dogovor između Beograda i Prištine. U takvom njihovom stavu treba tražiti mogućnost da se ipak u jednom trenutku razgovara o tome kako da se dogovorom i kompromisom postigne završni deo tog sporazuma“, kaže predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju.
