Odluka o eventualnom produženju evropskih sankcija Krimu očekivana je pre njihovog formalnog isteka 23. juna.
„Sankcije Krimu i Sevastopolju produžene su za godinu“, saopštio je novinarima izvor.
Krajem maja nacrt dokumenta o produženju restriktivnih mera za Krim i Sevastopolj razmatrao je glavni pripremni organ Saveta EU, odbor stalnih predstavnika država-članica Evropske unije. Ranije je izvor u EU izjavio da države-članice EU moraju jednoglasno da donesu odluku o njihovom mogućem produženju. U martu je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini potvrdila nameru EU da sankcije Rusiji zbog Krima ostanu na snazi.
Jednostrane restriktivne mere Evropske unije zabranjuju građanima i preduzećima u EU da uvoze proizvode sa Krima, ulažu u ekonomiju poluostrva, pružaju turističke usluge, izvoze na Krim neku robu i tehnologiju u oblasti saobraćaja, telekomunikacija i energetike, a odnose se i na ekstrakciju i preradu nafte, gasa i minerala.
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. godine posle referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.
Rusija je više puta izjavljivala da su građani Krima glasali za ponovno ujedinjenje Rusije na demokratski način i u potpunoj saglasnosti sa međunarodnim pravom i Poveljom UN. Prema rečima ruskog predsednika, pitanje Krima je „definitivno zatvoreno“.
