Ključevski rudnik zlata nalazi se u Mogočinskom rejonu Zabajkalskog kraja, na granici sa Kinom.
U ovaj projekat biće uključena i Indija. Proizvodnju će voditi ćerka-firma indijske kompanije „San gold“ — „Zapadni — Ključi“, a kineska državna kompanija „Čajna nešenel gold“ planira da investira u projekat.
Plan razvoja podrazumeva privlačenje direktnih investicija iz Kine u iznosu od 500 miliona dolara, povećanje proizvodnje zlata u Zabajkalskom kraju za 40 odsto, stvaranje više od 700 radnih mesta u rudarskoj proizvodnji i još oko 1.500 mesta u sličnim proizvodnjama. Projekt je planiran na period od dve godine, a predviđa primenu savremenih, visokoefikasnih tehnologija.
Gubernatorka Zabajkalskog kraja Natalija Ždanova, koja je početkom meseca vodila pregovore sa te dve kompanije, izjavila je da je reč o ozbiljnom projektu, u kome učestvuju tri države — Rusija, Kina i Indija.
Ona je naglasila da je taj projekat veoma važan za region. Kako je istakla, privlačenje investitora je jedan od ključnih pravaca rada vlade Zabajkalskog kraja. Prema njenim rečima, u tom regionu se već realizuje 28 projekata u kojima učestvuju strani investitori.
Ždanova je rekla da je ovo samo „nastavak razvoja rudarske industrije u regionu“, gde se već uveliko radi u nekoliko rudnika zlata i bakra.
„Svaka saradnja je dobrodošla i može se samo pozdraviti, ali ovde je veoma važno kako će se deliti profit. Radi se o tome da je zlata na zemlji sve manje, a ono se koristi za proizvodnju superkompjutera i u kosmičkoj industriji. Kina želi da zauzme lidersku poziciju u tim oblastima i zbog toga je njeno interesovanje za zlato razumljivo“, kaže za Sputnjik nezavisni ekonomista Anton Šabanov.
Ekspert ocenjuje da su navedene cifre o godišnjoj proizvodnji „prilično zadovoljavajuće“, a takođe ističe i da će saradnja Rusije i Kine na ovom projektu biti korisna za obe zemlje.
„Saradnja Rusije i Kine u toj sferi je veoma važna i zato što Rusija nema uvek sve potrebne tehnologije, a pored toga važan je i kineski kapital. Sve priče o tome kako ’Rusija daje Kini svoj Daleki istok‘ nisu ništa drugo nego teorija političke zavere, a ja sam ekonomista i tvrdim da će to zlato uvek naći kupca, da su Rusija i Kina postigli dogovor na normalnim uslovima zajedničke proizvodnje, tako da je to dobar biznis-projekat“, ocenjuje Šabanov.
Prema njegovim rečima, nije iznenađujuće ni što je Indija pokazala interesovanje za rusko zlato.
„U narednih 10-20 godina ta zemlja planira da uđe u top-5 ekonomija sveta, tako da je interesovanje za ovo tržište razumljivo“, dodao je on.
Trenutno Rusija zauzima treće mesto u svetu po proizvodnji zlata. Više proizvode samo Australija i Kina. Eksperti predviđaju da bi ta situacija mogla da se promeni. Zahvaljujuću novim nalazištima do 2025. godine proizvodnja zlata u Rusiji mogla bi da poraste za više od 1,5 put, a da do 2030. mogla bi da se skoro udvostruči. To bi omogućilo Rusiji da izbije na drugo mesto u svetu i da potisne Kinu, gde se beleži pad proizvodnje zlata.
Prema „Metals fokusu“, prošle godine je u Rusiji proizvedeno 8,8 miliona unci zlata ili 8,3 odsto svetske proizvodnje.
