To je rezultat višegodišnje antiruske kampanje u nekad neutralnoj skandinavskoj zemlji, smatra komentator RIA Novosti Vladimir Kornilov.
Norveška je u sastavu NATO-a od momenta osnivanja Alijanse i više puta je bila domaćin vojnih vežbi, ali čak ni u najtežim godinama Hladnog rata nije dopuštala da se na njenoj teritoriji podižu stalne inostrane vojne baze.
U januaru 2017. godine sve se promenilo: stigao je kontingent od 300 američkih vojnika.
Vlada Norveške je stalno naglašavala da je karakter američke vojne misije privremen i da ona nipošto nije usmerena protiv Rusije, s obzirom na to da se baza nalazi na 1.500 kilometara od ruske granice.
Amerikanci, navodno, prosto žele da treniraju u polarnim uslovima (kao da im Aljaska nije dovoljna). Morska pešadija je, međutim, periodično trenirala u avio-bazi sasvim blizu granici s Rusijom, podseća Kornilov.
Privremeni karakter misije se pokazao kao potpuno stalan: prvo je produžena na pola godine, a sada treba da bude produžena na još pet godina, a da se kontingent poveća na 700 ljudi.
Opozicija je u nedoumici zbog čega vladi nije palo na pamet da makar organizuje javnu debatu o tako osetljivom pitanju, kao što je prisustvo stranih vojnika u zemlji.
Antirusko raspoloženje odavno se širi u norveškim medijima. Apsurdne priče o „strašnim Rusima“ su uobičajena stvar i nadovezuju se jedna na drugu.
Sve je otišlo toliko daleko, napominje autor, da su pojedini televizijski kanali iz Norveške na Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji uputili snimateljske ekipe s apsolutno novim, potpuno praznim noutbukovima i telefonima – ako ruske specijalne službe požele da otvore njihove gedžete, neće ništa naći u njima.
Teško je zamisliti kakva bi dragocenost mogla biti pronađena u noutbuku reportera sportskog kanala.
Doktor istorijskih nauka, priznati norveški stručnjak za Rusiju Bjorn Nistad smatra da se cela priča veštački nameće „s vrha.
„Dovoljno je, na primer, da neko napiše članak o tome da je Putin diktator, ili nešto slično tome, da bez problema dobije mesto na univerzitetu“, kaže Nistad.
Norveški stručnjak je, inače, ostao bez posla predavača na Univerzitetu u Oslu 2010. godine. Smatra da je otpušten zbog „rusofilskih stavova“, odnosno zbog toga što je posle ruskog-gruzijskog sukoba 2008. godine previše aktivno kritikovao Tbilisi za avanturu u Južnoj Osetiji i podržavao dejstva Moskve. Napisao je i političku biografiju Vladimira Putina koja je izazvala gnev norveških medija, a neki su je nazvali i opasnom.
Prema Nistadovom mišljenju, u Norveškoj nema mnogo onih koji se prema Rusiji odnose neutralno, ali niko ne želi da uleće u neprijatnosti. „Naučnici, eksperti, novinari veoma dobro razumeju: ako se kaže nešto pogrešno o Rusiji, može se izgubiti posao. Zbog toga se svi trude da se ne sukobljavaju s vlastima“, uveren je istoričar.
Apoteoza antiruske kampanje je veoma popularni serijal „Okupacija“, najskuplji televizijski proizvod u istoriji Norveške. Prema scenariju, Rusija zauzima naftna izvorišta ove skandinavske zemlje i nailazi na otpor podzemlja. Serijal je toliko uspešan da je produžen i na drugu sezonu, a „pokvareni ruski okupatori“ su sada još suroviji.
Nistad smatra da na određeni deo stanovništva takvi serijali verovatno deluju. Mnogi, međutim, shvataju da je to glupost i da je reč o antiruskoj propagandi.
„Ljudi gube poverenje u medije i u političare“, smatra istoričar. „Počinju da misle kritički. Pojavljuju se alternativni mediji, popularni blogeri. Naša elita sada je u panici da će izgubiti vlast“.
Teško je reći kada će ove promene u javnom mnjenju uticati na politiku. Za sada zvanični Oslo odobrava prisustvo američkih vojnika, stvarajući preduslove za destabilizaciju Severnog regiona, na šta ih direktno upozoravaju ruske diplomate.
Aktuelne vlasti, izgleda, ne nameravaju da poštuju drevnu norvešku tradiciju. Očigledno je da su se političari takođe nagledali „strašnih Rusa“, zaključuje Vladimir Kornilov.
