„Špijuniranje među prijateljskim zemljama nije samo neuobičajeno i nepoželjno. Ono je i neprihvatljivo“, rekao je austrijski predsednik Aleksander Van der Belen.
Radi se pre svega o faks-priključcima, ali i telefonima i pojedinim mejl adresama, koje je BND pratio od 1999. do 2006, objavili su list „Standard“ i magazin „Profil“.
Kancelar Sebastijan Kurc rekao je da je pre nekoliko godina bilo sumnji u aktivnosti nemačke obaveštajne agencije u Austriji.
Priznao je da jedna austrijska istraga u to vreme nije došla do zaključka o špijuniranju zato što Nemačka nije sarađivala, ali je rekao da će tužilaštvo ponovo pogledati tu materiju sada „ako postoje nove informacije“.
Austrija je kontaktirala nemačke vlasti nakon objavljivanja ovih informacija uputivši pitanje ko je špijunirao i kada je špijuniranje završeno, prenosi AP.
„Želimo da budemo sigurni da je špijuniranje okončano i ako su podaci sačuvani, želimo da oni budu obrisani“, rekao je Kurc novinarima.
On je, međutim, dodao da Austrija „nema sada indicija da je špijuniranje nastavljeno“ posle 2006. godine.
Predsednik odbora za obaveštajne službe nemačkog parlamenta Armin Šuster rekao je za medijsku grupu „Funke“ da ovaj komitet već proverava da li je reč o novim navodima ili se oni odnose na ono što je već bilo poznato 2015. kada se BND suočila sa optužbama da je eventualno pomagala Sjedinjenim Državama da špijuniraju Evropljane.
Tanjug
