Dok je glavni fokus nedavnog samita američkog predsednika Donalda Trampa i severnokorejskog lidera Kim Džong Una bio na nuklearnom programu Pjongjanga, istovremeno se odigrava mnogo značajnija promena koja se tiče budućnosti Severne Koreje, pa i sveta, prenosi portal EU Obzerver.
U autorskom tekstu, Ramon Pardo, sa Slobodnog univerziteta u Briselu, ocenjuje da je uvođenje zakona tržišta nepovratan proces u Severnoj Koreji, čija srednja klasa nastavlja da raste.
Ukoliko ta zemlja nastavi da reformiše svoju privredu i ako tamo „pokuljaju“ strane investicije, Evropa rizikuje da ostane van toga.
Pardo ukazuje da je Kim, od kako je došao na vlasti, paralelno razvijao nuklearni program i privredu, a da sada, kada je obezbedio „nuklearno odvraćanje“, može da se usredsredi na privredne reforme.
Kim je to nedavno i najavio na skupu vladajuće partije, što je jedan od ključnih razloga za pokretanje njegove nedavne diplomatske ofanzive, susretima sa predsednicima Kine, Južne Koreje i, najzad, sa Trampom.
U Pjongjangu su svesni da privredne reforme mogu biti uspešne samo uz strane investicije i tehnologiju, zbog čega nastoje da dobije i jedno i drugo, što su i drugi primetili.
Predsednik Južne Koreje Mun Džae In želi da poboljša odnose sa Pjongjangom ne samo iz ideoloških razloga, već i zato što vidi velike ekonomske mogućnosti koje bi reforme na severu donele njegovoj zemlji. Južnokorejske kompanije, uključujući „Hjundai“ i „Samsung“ već „skeniraju“ mogućnosti za ulaganja.
Slično razmišljaju u Pekingu i Moskvi, gde najnoviji razvoj događaja podržavaju i zato što od njega očekuju koristi za svoje kompanije. Čak je i Tramp pomenuo mogućnost američkih investicija u Severnoj Koreji.
Sve veći broj evropskih kompanija iz raznih sektora privrede — od građevinarstva i energije do hrane i tekstila — uočava promene, o čemu ih obaveštavaju njihovi ogranci u Seulu.
Evropskim nevladinim organizacijama koje još deluju u Severnoj Koreji stižu pitanja o tome koliko se te promene mogu osetiti na terenu, a slične izveštaje šalju i evropske ambasade u Pjongjangu. To pokazuje da su mnogi u EU spremni da se priključe tom procesu i ostvare profit u zemlji koja bi mogla postati „novi Vijetnam“ ili „nova Kina“.
Nažalost, politika bi mogla da omete taj proces. EU prema Pjongjangu i dalje održava sankcije koje su još striktnije od onih odobrenih u Ujedinjenim nacijama i ne planira da ih ukine.
To je pogrešno, smatra Pardo. Sankcije su imale smisla kada je Pjongjang razvijao svoj raketni i nuklearni program, ali su sada kontraproduktivne. Isto tako je pogrešno što neke članice EU odbijaju da pristanu na zvanične kontakte sa Severnom Korejom.
Argument da Brisel ne treba ekonomiju da stavlja ispred drugih ciljeva — kao što su ljudska prava — takođe „ne drži vodu“. Poboljšanje situacije na tom planu izglednije je sa boljim stanjem ekonomije, što su pokazali upravo slučajevi Kine i Vijetnama.
Dok Severna Koreja ide ka reformama, a druge zemlje nastoje da se priključe, EU bi trebalo da uzme u obzir interese svojih kompanija i omogući im da se ravnopravno nadmeću u toj utakmici, zaključuje se u tekstu.
Tanjug
