Ramiro Gevara se rodio u Havani u septembru 1975. godine i najmlađe je dete iz drugog braka njegovog oca Ernesta Rafaela Gevare Linča sa Anamarijom Eroj.
Kada se rodio Ramiro, najstariji od braće je već bio legenda na Kubi i u celoj Latinskoj Americi i tada se već bila navršila osma godina od smrti komandanta. Njegovi roditelji su otišli na Kubu 1974. godine, kada je Argentina prolazila kroz veoma duboku političku i najpre antikomunističku krizu. Kuba je postala idealno mesto, „gde su roditelji imali najviše poznanika i gde su živela deca moje starije braće“, seća se Ramiro. Naš sagovornik dodaje da je on kroz svoje detinjstvo i mladost uvek bio „mlađi brat heroja“. Na Kubi su već tada živeli pod devizom „pioniri komunizma moraju ličiti na komandanta Čea“.
Ali roditelji su sa druge strane osećali ogromno breme, imajući u vidu značajnu porodičnu vezu sa tako bitnom i upečatljivom osobom kao što je bio Če. Roditelji su pokušavali da vaspitavaju svoju decu nezavisno od ideala koji je formirao stariji brat.
„Svako od moje braće je krenuo svojim putem, ja sam se preselio u Argentinu, gde sam nastavio da radim u oblasti zaštite ljudskih prava i u tom smislu sam od nas trojice najviše povezan sa politikom“, kaže Ramiro.
On se naselio u gradu Rosariju, u provinciji Santa Fe, gde radi u Centru latinoameričkih studija Ernesta Če Gevare. Prema Ramirovim rečima, njegov otac je uvek govorio o Ernestu „kao o tipičnom najstarijem sinu, koji je smišljao sitne dečje pakosti i bio veseo kao i ostala deca“.
„Sećam se da su nam u goste dolazili razni ljudi, kako bi popričali sa mojim ocem. Svi su znali gde živimo. Čak su namenski dolazili i neki ljudi iz SSSR-a“, uzbuđeno govori Ramiro.
Kao i njegov brat Huan Martin Gevara, Ramiro smatra da bi komandanta Čea trebalo pamtiti sa ljudske strane, pre nego kao nekakav simbol. Braća se slažu da Če u porodici nije imao oreol natčoveka.
Ramiro je dodao da je on „veoma srećan što braći polazi za rukom da se okupe na ovako značajan datum, bez obzira na veoma dugu i neobičnu porodičnu istoriju“.
Huan Martin Gevara se sa svoje strane setio kako je kroz pisma koje je Če pisao svojoj porodici bilo moguće pratiti promene koje su se dešavale sa njihovim bratom.
„Naše vaspitanje nije bilo tipično. Porodica je bila neobična, mama je bila okrenuta protiv Vatikana, a otac je bio pacifista. Obrazovanje koje smo od njih dobili, bilo je veoma otvoreno, liberalno. I Ernesto je bio radoznao i nemiran“, dodaje Huan Martin.
On je pratio poslednje Ernestove životne faze na osnovu sadržaja komandantovih pisama.
„Kada je upoznao Fidela Kastra, iz pisama su nestale političke teme. Očigledno da nije hteo da širi tajne informacije. Kada su ga zarobili i on počeo da govori o revoluciji, mi smo se zapitali šta se zapravo desilo. Međunarodni mediji su tada pomenuli argentinskog lekara, koji je sa Fidelom diskutovao o komunizmu“, kaže Huan.
Tek kasnije, Huan je shvatio da je njegov brat postao svetski poznat revolucionar.
„Vlada Batiste je kriva za dvadeset hiljada žrtava u državi koja ima četiri miliona stanovnika. Bilo je mnogo proteranih. Fidel je naredio Kamilu Sjenfugosu da okupi sve Kubance koji su bili proterani. Kamilo je stupio u kontakt sa nama, sve nas smestio u avion i mi smo odleteli na Kubu. Ernesto ništa o tome nije znao. Meni je bilo 15 godina, a Ernestu 30. On je već tada bio komandant Če, važna ličnost, imao je obezbeđenje, stalno je bio okružen nekakvim ljudima. Kada smo bili sami, bili smo braća, ali pred ljudima je sve bilo drugačije“, izjavio je Huan Martin Gevara u intervjuu za Sputnjik.
