Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin izjavio je da postoji mogućnost da se Rusija „još dublje uključi“ u rešavanje kosovskog problema. Povodom te izjave predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da se razgovori vode pod okriljem EU, ali da nije realno da se situacija razreši bez SAD i Rusije.
„Mi smo spremni za nastavak razgovora, ali za velika rešenja, ona koja treba da obeleže našu budućnost, mirom i kompromisom, za to morate da imate EU, ali i velike sile — SAD, Rusiju i Kinu“, rekao je Vučić.
Georgij Engelhart sa Instituta slavistike Ruske akademije nauka smatra da bi uključivanje Rusije u pregovarački proces u vezi sa sudbinom Kosova svakako olakšalo poziciju Beograda na tim pregovorima.
„Zato mislim da će ostali učesnici, odnosno u prvom redu SAD, EU, i naravno Priština veoma aktivno istupati protiv bilo kakvog širenja formata pregovora i da će posebno biti protiv uključivanja Rusije“, kaže on za Sputnjik.
Engelhart ističe da svi zapadni učesnici i naravno Priština ne žele da pozicija Beograda u tim pregovorima ojača. Naš sagovornik podseća da smo svedoci veoma snažnog pritiska koji se vrši na Beograd.
„Postavljeni su rokovi, odnosno pominje se početak sledeće godine, tekst tog nekakvog završnog dokumenta o punoj normalizaciji odnosa je već formulisan i sve u vezi sa pregovorima se svodi na to da Beograd potpiše priznanje nezavisnosti Kosova, a ne da ojača svoju poziciju ili da dođe do rešenja koje bi bilo prihvatljivije za Srbiju“, ističe stručnjak Insituta slavistike Ruske akademije nauka.
Šefica Centra za izučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka Jelena Guskova za Sputnjik kaže da bi bilo dobro ako bi se pregovorima priključili faktori kao što je Rusija, jer Moskva u poslednje vreme u međunarodnim okvirima igra sve značajniju ulogu.
„Izmena formata pregovora bi mogla da privuče nove posrednike u pregovarački proces. Rusija ima status objektivnog faktora u pregovaračkim procesima. Moskva ne bi dozvolila da pregovori postanu antisrpski. Osim toga, pre nego što je ustanovljen format Briselskih pregovora, Rusija je već učestvovala 2007. godine, odnosno slala svoje stručnjake na KiM u okviru međunarodne grupe, kako bi bili ustanovljeni konkretni zadaci i teme koje će biti razmatrane na budućim pregovorima“, podseća Guskova i dodaje da se sa pregovorima u vezi sa situacijom na KiM odugovlači i da sada ceo proces visi u vazduhu.
Guskova kaže da Moskva danas bezuslovno podržava teritorijalno jedinstvo Srbije, ali i dodaje:
„Rusija se čvrsto zalaže za poštovanje odredbi Rezolucije 1244 u kojoj se govori o teritorijalnoj nedeljivosti Srbije. Međutim, kada je pre nekoliko godina Zapad shvatio ruski stav, onda su počeli pritisci na Beograd, umesto dotadašnje presije na članove Saveta bezbednosti UN ili EU. Rusija će uvek podržavati Srbiju u Savetu bezbednosti. Jedino ostaje pitanje koliko Beograd može da izdrži, odnosno zadrži takav stav. Međutim, ako sam Beograd odluči da prizna nezavisnost Kosova, Moskvi ne preostaje ništa drugo, nego da kaže: ’To je vaša odluka i sa njom dalje radite šta znate i umete‘.“
Šefica Centra za izučavanje savremene balkanske krize zaključuje da bi konačno trebalo rešiti status KiM i obavezno ugovorom odrediti status Srba koji tamo žive, kao i šta će biti sa spomenicima kulture i istorijskim nasleđem.
