Ruski „Trijumf“ je umnogome unikalno oružje, a to nije samo mišljenje vojnih stručnjaka — dokaz za to je što je čitav niz zemalja stao u red da ga nabavi. Pre svega su tu Kina, Turska i Indija, ali svakako je najveći odjek imala najava Katara da bi i on to mogao da učini. Odmah je stigla oštra reakcija Saudijske Arabije koja je brže bolje zapretila vojnom operacijom.
Stručnjaci su mišljenja da će ta polemika na relaciji Rijad–Doha najverovatnije ostati samo još jedan u nizu komplikovanih trenutaka u bilateralnim odnosima te dve zemlje, pre svega jer kupovina sofisticiranih odbrambenih sistema poput S-400 predstavlja proces koji može da potraje duže od godinu dana.
Međutim, iako Rijad Dohu ne smatra rivalom ni u kakvom smislu, pogotovo ako se u obzir uzme težnja Saudijske Arabije da ostane lider u arapskom svetu, Doha nema nameru da ćuti, već je istog trenutka odgovorila takođe oštrim tonom: „Ne smete nam pretiti, mi smo suverena zemlja“.
Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević za Sputnjik objašnjava da je Katar postao prst u oku Saudijskoj Arabiji onog trenutka kada je sa Iranom postigao sporazum o eksploataciji gasnog polja sa najvećim rezervama tog energenta na svetu.
Problem se, kako objašnjava, u najvećoj meri zasniva na tome što je Saudijska Arabija, baš kao i sve ostale sunitske zemlje, protiv Irana. Katar je, međutim, uspeo da se diplomatskim putem odupre tim ucenama, iako je za to platio značajnu cenu Americi kupivši novo naoružanje ukupne vrednosti od skoro 12 milijardi dolara.
Katar je, nastavlja Milivojević, potom obezbedio i podršku Turske, omogućivši joj da rasporedi određeni broj trupa na svojoj teritoriji, a potom i Rusije, što je dovelo do dodatne konfrontacije između Dohe i Rijada.
„Novonastala situacija sa najavom kupovine S-400 od Rusije je izazvala novi talas podozrenja Saudijske Arabije, iako je jasno da je vojno rešenje nedopustivo, pre svega zato što se ovde radi o suverenoj volji jedne države. Po svemu sudeći, Saudijci na ovaj način pokušavaju da reše svoje unutrašnje probleme, pogotovo ako se u obzir uzme i dalje nerešeno pitanje Jemena, ali i situacija sa Iranom, budući da veliki broj zemalja nije podržao Vašington u njegovom ratu protiv Teherana“, ističe on.
Ne treba zanemariti činjenicu da Katar ima ogromne devizne rezerve, pa je u stanju parama da plati svoju nezavisnost, napominje Milivojević. To se, kako dodaje, može primetiti u odnosu prema Vašingtonu, ali i po tome što računa na podršku koju dobija od Kine i Rusije, ali i Turske.
„Verujem da će Rusija, Kina i Turska ostati pri stavu da je neophodno braniti nezavisnost Katara, a ukoliko ne dođe do intervencije u Iranu, onda će u ovakvoj konstelaciji i Katar biti zaštićeni. E sad da li će i kada uopšte biti realizovan taj ugovor sa Rusima to je drugo pitanje. Sama namera i neodustajanje od aranžmana govori da Katar ostaje na svome, a Saudijska Arabija neće dobiti zeleno svetlo da krene u tu vojnu avanturu“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
