Današnje otvaranje Transanadolijskog gasovoda za prirodni gas (Tanap) u turskom gradu Eskišehiru, koji je će azerbejdžanski gas dovesti do Evrope, po oceni gostiju emisije „Energija Sputnjika“, dobra je prilika za promociju politike turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana pred parlamentarne i predsedničke izbore, 24. juna. Turska, kako je ocenila novinarka Politike koja dugo prati energetiku Jasna Petrović, ne gubi vreme. Obezbeđuje zaradu od tranzitnih taksi i dovoljno gasa za sebe, kako ubuduće od „Turskog toka“, tako sada i od „Tanapa“, a da Evropa od tog gasovoda neće imati preteranu korist, smatra ona.
Prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića na svečanosti u Turskoj, prema mišljenju gostiju emisije koju uređuje i vodi Jelica Putnjiković, u suštini predstavlja njegovu podršku predsedniku Erdoganu, jer kako podseća Petrovićeva, Srbije nema u planovima „Tanapa“.
I energetski stručnjak Miloš Zdravković smatra da su količine gasa koje će preko Turske stizati u Evropu zanemarljivo male i da „Tanap“ nema svrhe ukoliko se ne izgradi Transjadranski gasovod (TAP), koji bi taj gas doveo do Grčke, Italije, Albanije, Crne Gore… On, međutim, dodaje da na kraju opet sve zavisi od Rusije.
„Evropa troši godišnje preko pet stotina milijardi kubika gasa, dve trećine je iz uvoza, a najznačajniji izvoznik gasa u Evropu je Ruska Federacija. Prošle godine je Eropi prodala 194 milijardi kubika gasa. Kroz gasovod ’Tanap‘ je predviđeno da u ovom trenutku prođe 16 milijardi kubika, a 10 milijardi je slobodno za tranzit u Evropu. ’Tanap‘ i ceo južni gasni koridor ima ekonomskog smisla ako bi se napravio i Transkaspijski gasovod, ali Rusi to nikad neće dozvoliti“, uveren je Zdravković. On smatra da je u pitanju geopolitika i da je sa ekonomske strane „Tanap“ neopravdan projekat, a to objašnjava time što su vlasnici „Tanapa“ turska državna kompanija „Botaz“ sa svega 20 odsto, a većinski vlasnici su azerbejdžanska državna kompanija i „Britiš petroleum“.
Da je američki interes upleten u to da Turska gradi gasovod preko svoje teritorije, Zdravković objašnjava činjenicom da su Amerikanci računali na iranski gas iz Persijskog zaliva. On podseća da su svi ti projekti gasovoda pravljeni kad je Rusija bila ekonomski slaba, kao i Kina.
Jasna Petrović kaže da je Erdogan „povukao nogu“ odaljivši se od SAD, te da je Evropska unija počela da shvata da nije dobro da u svakom trenutku prati politiku koja se vodi u Vašingtonu.
„Francuska je sa Putinom nedavno potpisala ugovor o povećanju isporuke gasa, Nemačka nastavlja da gradi ’Severni tok 2‘, tako da su čelnici Evropske unije shvatili da ruski gas zaista u ovom trenutku nema alternativu“, kaže naša sagovornica.
Njeno mišljenje deli i Zdravković, koji je uveren da Evropa nema šanse bez ruske nafte, ruskog uglja, ruske struje i ruskog uranijuma i da je ta zavisnost uzajamna.
„Evropa je osuđena da sarađuje sa Rusijom, kao što su Rusiji neophodne tehnologije koje dolaze sa zapada. Rusiji je neophodno najveće i na isplativije tržište energentima, a to je Evropska unija. Rusija ima alternativu da prodaje naftu, gas, struju i sirovine Indiji i celom pacifičkom regionu, ali niko nije lud da se odrekne najboljeg tržišta, a to je EU“, dodaje Zdravković.
Izjave Džona Robertsa, višeg saradnika u Globalnom centru Atlantskog saveta, da bi povećanje kapaciteta gasovoda „Tanap“ i dovođenje većih količina gasa u Grčku, Albaniju i Italiju moglo da se napuni ruskim gasom iz druge cevi „Turskog toka“ oba naša gosta komentarišu kao provokaciju Atlantskog saveza.
„To jeste provokacija Rusiji. To bi se vlasnicima TANAP-a veoma isplatilo, ali interesi njihovih vlada su druga stvar. Rusi će da preferiraju gradnju gasovoda kroz svoju državu. Oni prave ’Jamal Evropa gasovod‘, novu cev, još 33 milijarde kubika. Otkupili su uzbekistanske i tadžikistanske kompletne gasne industrije i infrastrukturu, imaju dugoročne ugovore sa Kazahstanom i Turkmenistanom da taj gas ide u Evropu i u Kinu preko ruskog gasovoda“, objašnjava on.
Zdravković ne veruje da će Rusija, „Gasprom“ ili bilo koja ruska kompanija pristati da prodaju gas preko američkih i britanskih gasovoda.
