Iako na obali Persijskog zaliva, on nije u centru svetskih političkih zbivanja, poput država u komšiluku — Saudijske Arabije, Irana i Iraka. Kuvajt, mala ustavna monarhija, sa oko četiri i po miliona stanovnika, u međunarodnim dešavanjima ipak učestvuje, ali na potpuno drugačiji način.
Prema rečima novinara i spoljnopolitičkog komentatora Borislava Korkodelovića, koji je nedavno posetio ovu „oazu blagostanja“, Kuvajćani „leže“ na deset odsto svetskih zaliha nafte, što im omogućava visok životni standard. Veliko bogatstvo ih, međutim, nije učinilo oholim. Zbog obilatih donacija, Kuvajt je poneo epitet humanitarnog centra sveta, a sadašnjeg emira su UN proglasile humanitarnim liderom.
Kuvajt — veliko gradilište
Verovatno da je takva politika i posledica teškog iskustva ratom razorene zemlje posle iračke invazije na Kuvajt 1991. godine koja je dovela do rata u Persijskom zalivu.
Hiljade naftnih polja i kilometrima dugačke naftne cevi bile su zapaljene, a celokupna proizvodnja i izvoz nafte je bio prekinut. Današnji Kuvajt skoro da je izbrisao sve ožiljke nekadašnjeg rata jer je Vlada Kuvajta potrošila milijarde dolara na rekonstrukciju. Kuvajt je danas, ocenjuje Borislav Korkodelović u emisiji „Sputnjik intervju“, zemlja koja je u velikom građevinskom naponu.
Grade se, ukazuje on, pre svega infrastrukturni objekti, široki auto-putevi, vijadukti, vodovodne i kanalizacione mreže, luke, ali i zdravstveni, kulturni i sportski objekti.
Na 35 kilometara od glavnog grada, kojim dominiraju neboderi, niče, kako kažu, jedno od najvećih odmarališta na obali mora na svetu, ali i novo poslovno čvorište. Madinat el Harir, ili u prevodu Svilengrad, 2035. godine, kada bi trebalo da bude završen, biće jedna od glavnih tačaka zapadnoazijskog dela ekonomskog pojasa novog Puta svile, koji zajednički razvijaju kineske i kuvajtske kompanije.
Korkodelović podseća da je i građevinska operativa nekadašnje SFRJ bila dosta prisutna u Kuvajtu, sa kojim smo imali veoma dobre diplomatske odnose. Neki od tih građevinskih poduhvata su, kako napominje, i danas svojevrsan simbol Kuvajta, poput čuvenih vodotornjeva koje je sagradio još 1979. godine „Union inženjering“. Ta istinska remek-dela pažnju privlače naročito tokom večeri, obasjana raznobojnim osvetljenjem“, kaže Korkodelović.
Danas su naša preduzeća u Kuvajtu prisutna u znatno manjoj meri, uglavnom kao podizvođači. Međutim, i ona ostavljaju trag, poput firme „Belim“, koja je učestvovala u izgradnji opere u Kuvajt Sitiju, koja se smatra najvećom i najreprezentativnijom građevinom te vrste u čitavom regionu, ističe sagovornik Sputnjika.
Veliki humanitarci i mirotvorci
Vrlo značajan deo spoljne politike Kuvajta je humanitarni rad, napominje Korkodelović.
„Kuvajćani su poznati kao veliki darodavci, a Nacionalni suvereni fond te zemlje je najstariji na svetu. Primera radi, Kuvajt je našoj zemlji, zajedno sa nekoliko drugih arapskih zemalja, puno pomogao novcem iz tog fonda u vreme poplava u Obrenovcu. Dakle, Kuvajćani iz svog velikog bogatstva daju i drugima, svesni da time obezbeđuju međunarodnu saradnju, pomažu da odnosi među državama budu skladniji i na neki način ublažavaju siromaštvo koje je često uzrok konflikata“, kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, Kuvajt je kao mala zemlja, sa svega četiri i po miliona stanovnika, uvek težio tome da ima moćnog zaštitnika.
„Sovjetski Savez je nekada bio vrlo značajan partner Kuvajta, dok je ta zemlja danas više oslonjena na SAD. Međutim, jedna od glavnih karakteristika ove države je da ona uvek nastupa kao posrednik i mirotvorac u raznim sukobima, naročito među islamskim zemljama, bilo u regionu, bilo u svom širem okruženju. Primera radi, pre nekoliko dana navršilo se tačno godinu dana otkako su Saudijska Arabija, UAE, Bahrein i Egipat uvele ekonomsku blokadu Kataru. Kuvajt je neutralan, ali vrlo angažovan posrednik u iznalaženju rešenja spora između Katara i pomenutih zemalja, a Kuvajćani veruju da će to rešenje biti pronađeno u septembru ove godine. Moram priznati da ne delim njihov optimizam znajući koji su ulozi u pitanju, kakve su optužbe jednih na račun drugih, kao i kakva su lobiranja u toku u SAD i sa jedne i sa druge strane“, kaže sagovornik Sputnjika.
„Država blagostanja“ sa mudrom socijalnom politikom
Ova „država blagostanja“ se, objašnjava Borislav Korkodelović, u potpunosti zasniva na nafti, a na svakog Kuvajćanina dođu dva proizvedena barela nafte dnevno.
„Državljani Kuvajta imaju potpuno besplatno zdravstvo i obrazovanje, a talentovanim Kuvajćanima za koje se proceni da mogu da koriste državi obezbeđeno je i besplatno studiranje u inostranstvu. Danas se preko 15.000 mladih Kuvajćana školuje u SAD. Takođe, puno se ulaže u izgradnju bolnica, a državljanima ove zemlje vlada daje i velike subvencije za kuće u kojima žive. One su daleko iznad svetskih standarda, jer je reč o kućama koje sa dvorištem imaju oko 400 kvadrata. Poređenja radi, u Sjedinjenim Država je prosek 250 kvadrata, dok u Velikoj Britaniji, nekada kolonijalnom gospodaru Kuvajta, prosečne kuće imaju manje od sto kvadrata“, ističe Korkodelović.
Kuvajćani, dodaje naš sagovornik, najviše vole da rade u državnoj službi.
„Tokom 2017. godine, prosečna mesečna plata državnih službenika bila je oko 1.470 kuvajtskih dinara, što je oko 4.850 američkih dolara. Pored toga, mnogi od njih imaju svoje posede koje izdaju strancima, jer država strancima ne dozvoljava da poseduju zemljište i kuće. Konačno, sama država, kao i pojedinci, takođe puno ulažu u inostranstvu, naročito u Velikoj Britaniji i regionu“, kaže Korkodelović.
Jaje na asfaltu i topljena plastika
Zbog visokih temperatura Kuvajćani su, kaže Korkodelović, stalno „pod klimom“.
„Temperature tokom juna, jula i avgusta su toliko visoke da se plastika na semaforima bukvalno topi, a na asfaltu možete da ispržite jaje. Iako su rashladni uređaji prisutni u svim zatvorenim prostorima, ovakva klima se dugoročno ipak odražava na ljudsko zdravlje. Naime, veliki problem u Kuvajtu su gojaznost i dijabetes, upravo zbog toga što tri do četiri meseca godišnje nikakve fizičke aktivnosti napolju nisu moguće. Sa druge strane, restorana ima koliko hoćete, pa nije ni čudo da je oko četrdeset odsto mladih Kuvajćana gojazno“, objašnjava Korkodelović.
U Kuvajtu se voze dobri i skupi automobili. Međutim, kroz osmeh kaže Korkodelović, cene goriva su u poslednje dve godine porasle za čak osamdeset odsto. Sada iznose nepunih četrdesetak američkih centi, odnosno oko 40 dinara po litru.
