Đurić je, u prostorijama Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM, kazao da je Rezolucijom 1244 SB UN 1999. godine uređen status južne pokrajine, te da je status Kosova i Metohije i danas za Srbiju uređen tom rezolucijom.
„Upravo temeljeći se na ovoj rezoluciji, na pravu, pravdi, ogromnim patnjama kroz koje je prošao naš narod na KiM, zahtevamo od međunarodne zajednice da kazni one koji su odgovorni za zločine prema civilima, prema nevinim žrtvama rata na KiM“, istakao je Đurić.
Naveo je da je danas došao u Spomen-sobu posvećenu kosmetskim žrtvama da bi ukazao poštovanje braći i sestrama, majkama i očevima ubijenih, nestalih i kidnapovanih u agresiji na našu zemlju.
„Deseti jun 1999. godine je jedan od najtragičnijih dana srpske istorije. Tada nije samo okončana zločinačka agresija NATO-a na našu zemlju, već je to dan koji je označio početak terora, progona, ubijanja i sistematskog istrebljivanja srpskog naroda sa njegovih viševekovnih ognjišta na KiM“, naveo je direktor Kancelarije za KiM.
Podsetio je da su rezultat onoga što je započelo 24. marta 1999. godine, a u novu fazu ušlo 10. juna 1999. godine, hiljade ubijenih i nestalih i 247.000 proteranih do danas sa KiM.
„Deseti jun 1999. godine zbog toga je jedan od najcrnjih dana u modernoj srpskoj istoriji“, istakao je on.
Poručio je da ne može biti bolje budućnosti ni za Srbe ni za Albance nametanjem bilo kojeg rešenja spolja, kako pojedini političari u Prištini zamišljaju, te da su priče o tobožnjem priznavanju nezavisnosti Kosova kao rešenju ništa drugo nego zabijanje glave u pesak i oduzimanje i Srbima i Albancima na KiM prava na budućnost.
Naveo je da se do bolje budućnosti može doći samo kompromisom u kojem obe strane nešto dobiju.
„Klanjamo se senima žrtava na KiM, koje su životom platile samo što su bile srpske, romske, goranske, albanske i bilo koje druge nacionalnosti. Srbija će se uvek sećati njih i nikada neće odustati od borbe za istinu o zločinima koji su se dešavali na KiM, zato što samo onog trenutka kada budemo izveli pred lice pravde one koji su odgovorni za zločine, moći ćemo da kažemo da se na primeren način zatvara poglavlje u kojem porodice žrtava i mučenika nerešavanjem ovih zločina svakoga dana trpe nove rane“, zaključio je Đurić.
Slavica Popović, rođena u Starom Grackom, ispričala je da njena tragedija počinje od dolaska KFOR-a na KiM, gde je 23. jula ubijeno 14 srpskih žetelaca, među kojima i njen otac i dva strica.
„Moja porodica i komšije su masakrirani, nisu ubijeni, već masakrirani. Prošle godine 10 dana pre parastosa dobijam obaveštenje od Unmika, posle 18 godina, da je jedan pištolj pronađen kod Srbina. Samo sam pitala: a gde je bio ovih 18 godina, sada ga pronalazite, a gde je bio dosad. Ništa mi još nisu odgovorili“, kazala je Popovićeva.
Navela je da i dan-danas živi sa decom na KiM, u Gračanici, da ima tri sina, ali da polako gube nadu, te da puno brine za budućnost svoje dece.
„Imaju 21 godinu, blizanci, nemaju nikakvu perspektivu. Nemamo nikakvu slobodu, kao u logoru živimo. Možemo da se krećemo 15 do 20 kilometara, ne smemo u Prištinu da idemo. Smem, ali možda ću nešto na srpskom da progovorim i ubiće me“, ispričala je Popovićeva.
Predsednik Udruženja Simo Spasić rekao je da to udruženje već 19 godina samo traži pravdu za žrtve, ali da nisu uspeli ništa.
„Mi smo tražili samo jedno — da nam država i mediji u Srbiji pomognu na isti način na koji su pomogli porodicama albanskih žrtava“, kazao je Spasić i dodao da je „dosovska vlast hapsila svoje ljude i isporučivala ih Hagu, dok je oslobodila 2.108 albanskih terorista i zločinaca“.
Prema njegovim rečima, potrebno je pre svih drugih, napraviti prvo spomenik svim nevinim žrtvama od Košara do Horgoša.
Naveo je da porodice nemaju ništa protiv Albanaca i da oni mogu da idu da pregovaraju u Brisel, ali da ne žele da pregovaraju albanski zločinci.
Obeležavanju u Spomen-sobi u prostorijama Udruženja prisustvovali su i zamenik direktora Kancelarije za KiM Dušan Kozarev, te supruga ubijenog Olivera Ivanovića Milena Ivanović.
Tanjug
