Telefon za prijavu za besplatnu pravnu pomoć, koja radi više od 10 godina je 0 800 108 208, poziv je besplatan i svako ko ima neku imovinu koja je oteta na Kosovu i Metohiji može da se obrati, objašnjava Vukmirovićeva u emisiji „Sputnjik intervju“.
Kako izgleda mehanizam otimanja srpske imovine?
— Imate lažne, falsifikovane ugovore. Imate nekoliko desetina primera ljenja navodnih kupoprodajnih ugovora o nekoj nekretnini sa ljudima koji su se upokojili nekoliko godina ranije. Imate iznuđena ovlašćenja, različite lažne papire, koje kad bi pogledao ozbiljan advokat, video bi da nemaju nikakvu vrednost. Neki su bez overe, napisani sa mnogo grešaka. Porodici Vasić, u selu Straža kod Gnjilana, uzeli su 24 hektara zemlje. Gospođa Vasić je žena u godinama. Četiri ćerke su se udale i otišle svojim putem. Ona je ostala sama, onda je doživela brutalno prebijanje. To je bila prva opomena da treba da ode sa svog imanja. Jedva je preživela i posle tromesečnog lečenja u Srbiji, nisu joj dozvolili da se tamo vrati. Nastavili su da ruše njeno imanje u više etapa. Srušena je porodična kuća. i sve što su stvarali i gradili na tom mestu. Advokati znaju imena onih koji su to uradili, kakvi su to dogovori, a nažalost u nekim primerima postoji i saradnja sa nekim Srbima koji imaju kriminalnu u prošlost.
Tvrdite da postoje ozbiljne kriminalne grupe koje rade na sistematskom oduzimanju srpske imovine na bespravan način.
— Mi znamo za tri organizovane kriminalne grupe. To su otkrili pravnici koji su stalno na terenu sa ljudima. Njihov projekat traje deset godina. Jedna je grupa locirana u Prizrenu, druga u Đakovici, a treća u Peći. Znaju se i njihovi bosovi koji se bave unosnim biznisom preprodaje srpske imovine. Na Kosovu i Metohiji Srbi su većinski vlasnici zemlje i dan-danas. Ta činjenica se prećutkuje, ali tu su katastri, tu su podaci. Kosovske vlasti koriste različite dezinformacije i ne biraju sredstva da pokažu da Kosovo njima pripada. Pravo privatne svojine u svetu je imperativ koje se nikada i nigde na svetu ne dovodi u pitanje.
Misija Evropske unije Euleks zadužena je za vladavinu prava na KiM. Kako objašnjavate kontroverzu da, s jedne strane EU finansira projekat besplatne pravne pomoći, a s druge, njihova misija ništa ne preduzima da se problem uzurpirane imovine reši?
— Postoji dobra volja EU, ali nije samo novčana pomoć rešenje. Moramo da ispratimo da li se to do kraja realizovalo. Tu nastaje problem, jer ljudi na terenu imaju veliki pritisak od Albanaca. Ako se mi Srbi na oglasimo, ne očekujem da će neko to da uradi umesto nas.
Da li je pravni tim sarađivao sa međunarodnim akterima na Kosovu i Metohiji?
— Oni imaju redovne sastanke, dobro sarađuju, ali problem su kosovske institucije. Imamo problem i sa imovinom SPC koja je na KiM ogromna. Sud je recimo naložio da manastir Visoki Dečani mora da povrati svoje imanje, a to je 24 hektara zemlje. Međutim, katastar u Dečanima u samoj opštini ne želi da izvrši upis te presude.
Da li ima rešenih slučajeva u korist Srba?
— Ima pozitivnih primera. Vrlo je važno da i vlasnici budu samouvereni i sigurni i uporni i ako oni pokažu upornost, onda se Albanci polako povlače. Međutim, ima i slučajeva da ljudi kad žele da se vrate na KiM, Albanci im prikače optužnicu za ratne zločine da bi sakrili da su uzurpirali njihovu imovinu. Albanci na taj način kupuju vreme. Navešću primer dečka sa 23 godine: kad je otišao u Prištinu da traži ključeve od svog stana, jer je pre toga tražio od KP-a da mu oslobode uzurpiranu kuću od 250 kvadrata, on je uhapšen i sproveden u zatvor sa optužbom da je izvršio ratni zločin. Dečko od 23 godine je završio u zatvoru i proveo tamo nekoliko godina. Da li iko njemu može da nadoknadi te godine i taj stres? Vreme prolazi, ta kuća je srušena, ponovo je napravljena nova. Kažu da je to uradio poznati Albanac koji je u parlamentu Kosova.
Ako ipak neko uspe da dobije rešenje o povraćaju imovine, da li je to ostvarivo i u praksi?
— Da postoji pravo i da se poštuje zakon, problem bi mogao da se reši vrlo jednostavno. Ovako, sve se razvlači. Porodica Dragojević iz Peći živi i danas u Kragujevcu u jednosobnom stanu, dok njihovu kuću u centru Peći koristi Albanac, prvi komšija koji je srušio dve njihove kuće, napravio parking prostor i sad zarađuje na njihovom imanju. Imali smo smo čak i situaciju da smo snimili uzurpatora u selu Livadice kod Podujeva. Opet je prvi komšija jednostavno ogradio imanje Srbina, spojio sa svojim imanjem i kad smo došli sa kamerama pitali smo ga šta se dogodilo sa imovinom gospodine Jovanovića. On je odgovorio da ne zna. Kuća je sva u ruševinama i možda samo 20 metara udaljena od njegove kuće, ali oni ništa nisu videli i nikad ništa ne znaju. Pravnici kažu da je po istom obrascu uzurpirano više od milion srpskih zemljišnih parcela na KiM.
Koji je to red veličine u vrednosti?
— U pitanju su milijarde. To su parcele od 40 ari, pa do 35 hektara.
Da li postoji mogućnost da se oni Srbi koji ne mogu nikako da povrate svoju imovinu, obrate sudu u Strazburu?
— Zbog toga što Kosovo nije u međunarodnim organizacijama, navodno ne postoji ni to zakonsko pravo da oni mogu da se obrate u Strazburu. Ono što sada može da se uradi jeste da se ljudi aktiviraju i da nastave da prijavljuju.
Mnogi ljudi nemajući više snage da se bore, prepisuju crkvi svoju imovinu.
— Mnogo ljudi je upravo to reklo i nama i pravnicima. Godinama čekaju da se vrate na svoje posede a kada se vrate, opet su fizički ugroženi. U takvim okolnostima oni su poželeli da svoju zemlju poklone Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a razlog je taj da zemlja ostane srpska.
