Katolička crkva u Španiji, jedna od najmoćnijih u Evropi, imaće problema sa novoizabranim socijalističkim premijerom Pedrom Sančezom, piše splitska „Slobodna Dalmacija, koji je već pri polaganju zakletve dao do znanja šta misli o katoličkoj tradiciji svoje zemlje — prvi put u istoriji španske parlamentarne demokratije, odbio je da položi zakletvu nad Biblijom i raspećem.
Sančez je na mestu premijera nasledio konzervativca Marijana Rahoja iz Narodne partije, čija je vlada oborena zbog afera sa zlupotrebom tajnih partijskih fondova. Sančez je već u peredizbornoj kampanji najavio rat sa Katoličkom crkvom — obećao je raskidanje konkordata, koji je između Španije i Svete stolice potpisan 1979, smanjenje državnih donacija katoličkim školama, izbacivanje veronauke iz javnih škola, kao i potpuno ukidanje finansiranja katoličkih ustanova novcem iz budžeta.
„Španija mora da bude konstituisana kao laička država, a sekularna država mora da bude ojačana jačanjem sekularnog obrazovanja“, rekao je Sančez.
Valjadolidski nadbiskup kardinal Rikardo Blaskez, predsednik španske biskupske konferencije, poslao je Sančezu ppomirljivu čestitku povodom izbora za premijera, u kojoj ga je pozvao da „služi opštem dobru, jedinstvu, napretku i društvenoj koheziji države“, što bi „u prevodu“ značilo da ga poziva da ne razjedinjuje španske građane po pitanjima vere.
Katolička crkva imala je konfrontacije i sa prethodnim socijalističkim premijerom Horheom Luisom Zapaterom, podseća „Slobodna Dalmacija“. Dva uzastopna Zapaterova mandata od 2004. doneli su Španiji uklanjanje raspeća iz dela škola, ozakonjenje istopolnih brakova, omogućavanje istopolnim supružnicima usvajanje dece, kao i ublažavanje zakona o pobačaju.
Crkva se tada obavezala da više neće računati na isključivu državnu pomoć, već će sama, kroz donacije, ekonomsku aktivnost i crkveni porez, sama sakupljati sredstva.
Najviše novca španska država izdvaja za finansiranje 2.620 katoličkih škola, 14 katoličkih univerziteta, kao i za plate veroučiteljima, oko 4,5 milijardi evra godišnje. Za katoličke humanitarne organizacije izdvaja oko 1,8 milijardi, a poreske olakšice odnose se na izuzeće od poreza na donacije, obnovu verskih građevina, versku kulturnu baštinu, kao i plate vojnih i bolničkih kapelana.
U izveštaju iz 2012. piše da se crkva najviše finansira donacijama vernika, crkvenim porezom, kao i prihodima od imovine i drugim ekonomskim aktivnostima. Državna davanja za obrazovne ustanove ili humanitarne institucije na pojavljuju se u izveštaju. Te godine, crkva je od crkvenog poreza zaradila 248 miliona evra.
