U Kvebeku, na samitu G7, kako se moglo zaključiti, pogotovo iz izjava evropskih lidera, američkog predsednika ne čeka prijatan prijem. Donald Tramp je, međutim, po svom dobrom starom običaju, napravio veliko iznenađenje krajnje neočekivanom izjavom.
„Sviđalo se to vama ili ne — čak bi se to možda moglo i politički nekorektno protumačiti — mi moramo da upravljamo svetom. Sada imamo G7, koja je prethodno bila G8 ali je proterala Rusiju. Međutim, neophodno je vratiti Rusiju jer nam je potrebna za pregovaračkim stolom. Tražiću da se to učini. To na kraju krajeva zavisi od njih, ali Rusija mora biti na tom susretu“, rekao je Tramp.
Zvanična Moskva je, međutim, reagovala nezainteresovano. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov tim povodom je izjavio da Rusija akcenat stavlja na drugačije formate, a ne na Grupu osam najrazvijenijih industrijskih zemalja sveta (G8).
Osim toga, Nikita Danjuk, zamenik direktora Instituta strateških studija i prognoza sa Ruskog univerziteta prijateljstva naroda, podseća da smo se već navikli na krajnje ekscentrične Trampove korake koji vremenom smanjuju stepen poverenja i sigurnosti u čitav pregovarački proces i odnose.
„Znamo da Tramp voli da koristi taktiku „podizanja uloga" pred važne pregovore. Odnosno, on menja retoriku, i stvara specifičnu atmosferu u medijskom prostoru, daje oštre izjave, a posle ih koristi za potkusurivanje u daljem pregovaračkom procesu. Ovakvu taktiku Tramp koristi i kada se radi o regulisanju severnokorejskog problema, i, na primer, u trgovačkim pregovorima sa Kinom“, konstatuje naš sagovornik.
Danjuk ne isključuje i da će Tramp iskoristiti ovakvu nepredvidivu retoriku i u odnosu na Evropu, koja zapravo nije spremna da vodi pravi trgovački rat protiv SAD.
Ruski stručnjak s druge strane, podseća da se sada pojavila istorijska šansa za Evropljane da u kontekstu značajnih nesuglasica sa Vašingtonom, zauzmu daleko samostalniji kurs.
Samit „Velike sedmorke“ — lidera SAD, Kanade, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije i Japana, prema ocenama stručnjaka, biće održan u vrlo napetoj atmosferi. Francuski lider je pomenuo mogućnost da će završni dokument biti potpisan bez SAD, u znak protesta za prethodno uvedene carine na čelik i aluminijum.
Glavni razlog nesuglasica su carine od 25 odsto, koje su SAD uvele na uvoz čelika i 10 odsto na uvoz aluminijuma, koje se odnose, između ostalog, i na EU, Kanadu i Japan.
Dok američki predsednik Donald Tramp smatra da bi takse na uvoz metala trebalo da pomognu domaćoj industriji čelika, Evropa i Kanada se spremaju da pravno ospore protekcionističke mere Bele kuće pred Svetskom trgovinskom organizacijom zbog narušavanja pravila međunarodne konkurencije.
Dva dana uoči početka samita, nemačka kancelarka Angela Merkel je konstatovala da učesnike susreta na vrhu očekuju „teške diskusije“, kao i da Evropa mora da pokaže upornost i ne dozvoli da SAD dovode u pitanje postojeći poredak.
„Prošla su vremena kada smo se u potpunosti mogli osloniti na druge. Zato Evropljani moraju da uzmu svoju sudbinu u svoje ruke“, izjavila je kancelarka.
Nemački mediji su zato ubeđeni da će Merkelova biti stožer oko kojeg će se okupiti evropske kolege, ocenjujući da ona ovog puta neće staviti svoj potpis na tradicionalni zajednički završni dokument grupe G7. Sličan stav je već najavljen i iz Jelisejske palate.
„Američki predsednik možda nema ništa protiv izolacije, ali ni mi nemamo ništa protiv da potpišemo dokument bez njega“, napisao je Makron na svom nalogu na Tviteru.
Koliko god situacija delovala loše među partnerima G7, direktor Instituta aktuelne ekonomije Nikita Isajev, međutim, smatra da su male šanse da zapravo dođe do odbacivanja Amerike. On je mišljenja da će pre G7 u srednjeročnoj perspektivi postati G8, povratkom Rusije u redove kluba najrazvijenijih zemalja sveta. Pre ćemo, uprkos oštrim izjavama koje se sada razmenjuju, na kraju videti zajedničke izjave, odluke i prijateljsko rukovanje, kaže Isajev i dodaje:
„U potpunosti isključujem smanjenje formata „Velike sedmorke“ jer SAD bez obzira na sve, a možda je bolje reći, upravo zato što su svetski policajac, drže čitav svet u strahu. To se tiče i država kao što je Kanada, evropske države, ali i posebno zemalja azijsko-tihookenskog regiona“, kaže sagovornik Sputnjika.
On pretpostavlja da će pre doći do jačanja odnosa na relaciji Berlin—Moskva—Peking, gde je trenutno Putin u zvaničnoj poseti. Isajev podseća da je prethodno ruski predsednik imao susrete sa liderima država stare Evrope — kancelarkom Nemačke, predsednikom Francuske i austrijskim premijerom. Zato on tu vidi mogućnost jačanja „ose“ koja bi mogla da se suprotstavi američkom vojnom i političkom pritisku, ali i protekcionizmu kao novom obliku globalizma.
Interesantno je da Trampove oštre korake skeptično ocenjuje čak i Velika Britanija, najpredaniji saveznik SAD u Evropi. Tokom telefonskog razgovora sa šefom Bele kuće, britanska premijerka Tereza Mej je zamerila Trampu uvođenje carina na uvoz metala. Takođe, ispostavilo se da je američka strana odustala od ranije planiranog bilateralnog sastanka Tramp—Mejova. Britanski list Telegraf navodi da se među saradnicima američkog predsednika moglo čuti da se Tramp „umorio od Mejove i njenog pristupa poput učiteljice“.
Dakle, vidimo ne samo političke tenzije, već i pokušaje da se reše nakupljeni unutrašnji ekonomski problemi, koji su izbili u prvi plan, pošto su SAD intenzivno krenule u redefinisanje postojećih pravila i modela, ne bi li uvele red u svoju privredu suočenu sa zatvorenim proizvodnim pogonima, kaže za Sputnjik Mihail Beljajev, stručnjak sa moskovskog Instituta tržišta fondova i uprave.
Nesuglasice te vrste su u poslednje vreme dodatno opteretila i „ukrštena koplja“ SAD i EU zbog američkog napuštanja nuklearnog sporazuma sa Iranom. Zbog uvođenja novih sankcija SAD Teheranu veliku cenu bi mogle da plate evropske kompanije gubitkom unosnih poslova u Iranu.
