Nešto pre Švedske ovaj projekat su odobrile i Nemačka i Finska, ali malo je verovatno da bi Danska mogla da napravi neko neprijatno iznenađenje.
Naime, Danska raspolaže zakonodavstvom koje dozvoljava izgradnju ovakvog tipa gasovoda, imajući u vidu sve zahteve koji se tiču zaštite prirodne sredine, baš kao što je bio slučaj i prilikom izgradnje „Severnog toka 1“.
Istovremeno, kako ocenjuje list, postoji mogućnost da Danska potegne određene amandmane koje je usvojila nedavno, kako bi blokirala proces izdavanja dozvole za izgradnju gasovoda u njenim vodama, ali to bi predstavljalo isključivo političku igru.
Sudeći po svemu, ukazuje autor članka, pred Danskom je ozbiljan izbor — u slučaju da odbije da izda dozvolu, zabola bi nož u leđa svojim evropskim partnerima, pre svega Nemačkoj, a u protivnom bi izdala Ameriku, koja aktivno lobira da se ovaj projekat stopira.
Analitičari ipak smatraju da će Danskoj teško poći za rukom u slučaju da se odluči da stopira ovaj projekat, jer postoji i alternativna ruta kojom bi se zaobišle njene teritorijalne vode. Doduše, to bi značilo i dužu kilometražu gasovoda, samim tim i nešto veću vrednost investicije.
„Problem je u tome što već postoji ’Severni tok 1‘, a novi gasovod bi išao istom trasom. Upravo su danske vlasti bile te koje su insistirale da taj gasovod ide preko njenih voda jer je tako gasovod manje ugrožen od strane pomorskog saobraćaja koji je u toj akvatoriji prilično gust. Bilo kako bilo, konačnu odluku možemo očekivati već za koju nedelju“, zaključuje list.
