Deci treba dati neke opšte smernice o poznatim činjenicama, a ne graditi besmisleni narativ koji će, na kraju će se ispostaviti, biti vezan za jedan zakasneli nacionalni, a u suštini šovinistički pokret, rekao je istoričar Čedomir Antić i ukazao na mogućnost da autobiografska knjiga Hilari Klinton bude uvrštena u lektiru albanskim gimnazijalcima na jugu Srbije.
Konačna odluka još nije doneta. Predlog Albanskog nacionalnog saveta prema kome knjiga Klintonove, kao nekog bitnog za identitet Albanaca, treba da bude deo lektire đacima prvog razreda gimnazije na časovima albanskog jezika, nije naišao na odobravanje Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS). On smatra da u lektiri treba da se nađu autori koji svojim delima povezuju srpski i albanski narod i da zato u planu i programu Albanskog nacionalnog saveta treba naći nekog prikladnijeg od Hilari.
Manjinski saveti mogu, a ne moraju da prihvate sugestije NPS, pa tako i albanski. U svakom slučaju, poslednju reč ima ministar prosvete, koji može da prihvati ili odbije nastavni plan.
Po Antićevoj oceni, Srbija je zakonom o nacionalnim manjinama iz 2005. godine postala država koja prednjači u jugoistočnoj Evropi po pravima koje daje manjinama.
„I naravno da nacionalni saveti imaju široka ovlašćenja i dobro je kada Albanci s juga Srbije, koji su često bili zloupotrebljeni od albanskog nacionalnog pokreta sa Kosova i Metohije i Albanije, uzimaju učešće u srpskim ustanovama, koje pak počnu da bojkotuju kada god imaju neki unutrašnji problem“, napominje profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Antić dodaje da Albanski nacionalni savet može da predloži šta god želi, „s obzirom na činjenicu da im je istorija nevelika i ispunjena raznim književnim konstrukcijama i zato je za njih jako bitno da se prisete proteklih trideset godina od kada su pod zaštitom SAD i njihovih saveznika u Evropi“.
On je ipak uveren da, kao i u svakom drugom narodu, među Albancima ima istoričara, ozbiljnih ljudi. A Hilari Klinton je bivša američka senatorka i ministarka inostranih poslova i malo ima veze sa Kosovom i Metohijom, a posebno sa Albancima sa juga Srbije, napominje sagovornik Sputnjika, dodajući da sa predlogom da autobiografija Klintonove uđe u lektiru, ispadaju smešni.
Nesporno je da je američki predsednik Bil Klinton deo istorije, svetske pa i naše, i bilo bi, smatra Antić, dobro da niko decu ne uči nekakvim nacionalnim mitovima niti dnevnopolitičkim narativima.
On podseća da su se naši istoričari dugo borili i izborili da vremenska distanca u odnosu na događaje koje istorija treba da obrađuje bude što manja i u našim osnovnim i srednjim školama se obrađuju događaji sve do 2010. godine
„Trebalo bi deci dati neke opšte smernice o tim poznatim činjenicama, a ne graditi jedan besmisleni narativ o Klintonovima koji će, na kraju će se ispostaviti, biti vezan za jedan zakasneli nacionalni, a u suštini šovinistički pokret koji je vezan za megalomanske ciljeve jednog bračnog para“, zaključio je Antić.