Takođe, štampa konstatuje i da je posle Putinovog sastanka u Sočiju sa Angelom Merkel, u Sankt Peterburgu sa Emanuelom Makronom i u Moskvi sa Bojkom Borisovom evidentna prijateljska aktivizacija kontakata sa Evropom.
Radna poseta Austriji poklopila se sa važnim datumom — 50. godišnjicom od početka isporuka sovjetskog gasa toj zemlji. U utorak je u Beču potpisan i sporazum o nastavku snabdevanja gasom do 2040. godine. Austrija je prva zapadna zemlja koja je zaključila ugovor o isporukama sovjetskog, tj. ruskog gasa.
Kako je naveo Putin, za to vreme na austrijsko tržište izvezeno je više od 200 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, a Austrija je postala jedno od najvažnijih čvorišta za transport ruskog gasa u Evropu i igra važnu ulogu u osiguravanju energetske bezbednosti celokupnog Starog kontinenta.
Predsednik Austrije Aleksandar Fan der Belen je, govoreći o energetskom sektoru, rekao da je gas iz Amerike dva do tri puta skuplji od ruskog, samim tim nema nikakvog smisla menjati ruski gas američkim.
Ruski politikolozi ocenjuju da Rusija i Austrija jedna druga smatraju za pouzdanog partnera, a da poseta ruskog predsednika Beču to i potvrđuje.
„Pre svega treba reći da je to već šesta Putinova poseta Austriji. To govori o posebnim odnosima Rusije sa Centralnom Evropom, pre svega Nemačkom i Austrijom. I Rusija i Austrija gledaju jedna na druga kao na partnera na kojeg se mogu osloniti. Treba reći da je za prvih pet meseci ove godine samo ’Gasprom‘ povećao isporuke gasa u Austriju za skoro 70 odsto u poređenju sa prošlom godinom. To govori o značajnom razvoju odnosa, kao i o tome da je Centralna Evropa, naročito Austrija i Nemačka, počela da zauzima posebnu poziciju prema Rusiji i da menja svoj stav. Realizacija ’Severnog toka 2‘ govori o tome da te dve zemlje vide veliku perspektivu u razvoju odnosa sa Rusijom, a još jedna poseta Vladimira Putina Austriji to i potvrđuje“, rekao je za Sputnjik politikolog Mihail Smolin.
Ruski politikolog takođe ističe da danas Evropljani sve više pokušavaju da izađu sa puta američke politike.
„Što se tiče spoljnopolitičkog aspekta — razgovori o Iranu i drugim sličnim problemima govore o tome da su Amerikanci stvorili veoma neizvesnu situaciju u kojoj Evropa mora da izabere da li će da ostane na putu američke politike ili će zauzeti više nezavisnu poziciju. Promena pozicije i Austrije i Nemačke govori o tome da se veliki biznis konačno založio za to da se ne ide putem politike sankcija, već da se izabere ono što je korisno za te korporacije, a to znači i za te zemlje“, zaključio je analitičar.
Putin je, tokom boravka u Beču, rekao da su za ukidanje antiruskih sankcija zainteresovani mnogi, samim tim i Rusija.
On je istakao da je Rusija otvorena zemlja, spremna za saradnju i da je do nedavno postojala saradnja sa Evropom, ali da je sada sve stopirano i to ne krivicom Rusije.
Ruski predsednik je naveo da su „sankcije loše i po one koje ih uvode i po one protiv koga su uvedene“.
Štaviše, glavni strateški saveznik Evrope Vašington započeo je trgovinski rat protiv prijatelja iz Evrope, a austrijske vlasti smatraju da pouzdani partneri tako ne postupaju. Uz to, ekonomija zemlje, kao i EU u celini, već je bila na udaru zbog antiruskih sankcija uvedenih na insistiranje SAD.
Beč je, napomenuo je austrijski predsednik, oduvek želeo da ukloni tenzije koje su nastale u odnosima između Rusije i EU. Na kraju krajeva, i sama Rusija je deo Evrope. To je stanovište koje deli i austrijski premijer Sebastijan Kurc.
Od 1. jula Austrija zvanično preuzima predsedavanje strukturama Evropske unije i namerava da svoju poziciju „prenese“ i na kolege iz „ujedinjene Evrope“.
Jedna od tema razgovora dva predsednika bilo je i jačanje ekonomske saradnje. Prošle godine trgovinska razmena između Austrije i Rusije povećana je za 40 odsto, a i dalje beleži rast. Moskva i Beč rešavaju i probleme dvostrukog oporezivanja, a sarađivaće i u oblasti inovacija i šumarstva. Takođe, sklapaju se i dogovori sa austrijskim investitorima.
Ruski mediji napominju da je ovo prvi susret Vladimira Putina i Aleksandra Fan der Belena i primećuju da je ruski predsednik u Beču dočekan uz najveće počasti — počasnu stražu, crveni tepih, rusku trobojku i himnu, iako je u pitanju radna poseta.