Bez obzira na razvijenu muzičku teoriju, muzički stvaralački proces do dana današnjeg sa teškoćom može da se uklopi u formalni algoritam zbog neraskidive veze sa emocionalnim životom tvorca. Proučavanje ovog aspekta stvaralačkog procesa od velikog je interesa za stručnjake koji se bave veštačkom inteligencijom.
Danas istraživači već mogu da uspostave vezu između čoveka i programskog agenta tako da program koji dobija informaciju o emocionalnom stanju i namerama čoveka može kompjuteru da posluži kao nastavak ljudskog razuma i tela.
Muzika ljudskog nivoa
Asistent kompozitora je softver koji može samostalno da kreira kompozicije na ljudskom nivou, visokog estetskog kvaliteta. Asistent je pametni kreativni pomoćnik koji može da dopuni note koje napiše kompozitor sopstvenim notama, akordima i njihovim kombinacijama, saopštili su za RIA Novosti saradnici Instituta a intelektualne kibernetičke sisteme NINU MIFI.
Po rečima naučnika, za dostizanje tog cilja bilo je potrebno proanalizirati teoriju muzike (izdvojiti tonove, akorde, njihove kombinacije), napraviti semantičke karte na bazi ove analize i povezati ih modelima čovekove emocionalne percepcije muzike.
Novi programski sistem principijalno se razlikuje od sličnih razrada time što virtualni saradnik može da održava emocionalni kontakt sa čovekom, istakao je profesor Instituta intelektualnih kibernetičkih sistema NINU MIFI Aleksej Samsonovič.
„Većina sličnih aplikacija predstavlja neuronsku mrežu, obučenu da komponuje muziku ili da slika slike. Ali mi imamo drugu ideju — uloviti raspoloženje čoveka i pratiti logiku tog raspoloženja“, kazao je on.
Semantička karta umesto neuronske mreže
Prema njegovim rečima, metoda nije zasnovana na neuronskim mrežama, već na semantičkoj karti, gde je čovekovo stanje predstavljeno kao tačka u afektivnom prostoru. Svako moguće delovanje takođe ima koordinate u tom prostoru i postoji neki zakon koji povezuje jedne koordinate sa drugima, prateći logiku emotivne percepcije. Postoje takođe i ograničenja koja određuju zakoni muzičke harmonije i ritma.
„Ipak, ograničenja ne mogu da odrede sve i ostavljaju izvesnu stvaralačku slobodu. Ovu slobodu koristi i naš modul, rukovodeći se semantičkom kartom i pravilima odabira koordinata na njoj, uzimajući u obzir evoluciju emocionalnog stanja čoveka. Želim da primetim da se ovde ne radi o obučavanju, model se izvodi na osnovu osnovnih principa psihologije (bazičnih psiholoških aspekata čovekovog ponašanja). U tom smislu ovakav model može da objasni suštinu pojave stvaralaštva, dok neuronska mreža ne može“, objasnio je Aleksej Samsonovič.
Uzajamno razumevanje između kompozitora i virutalnog pomoćnika postaje moguće zahvaljujući tome što se sistematizuju i čuvaju u programskoj sredini različiti tipova emocionalnih reakcija čoveka na muzičke elemente — akorde, njihov redosled i intervale.
Za akumiliranje i korišćenje programskih informacija o uspešnim i umesnim spojevima tonova koristi se metodika semantičke karte, koja omogućava virtualnom kompozitoru ne samo da nastavi po svom ukusu melodiju koju je zadao korisnik, već i da prati njegovo raspoloženje, nudeći razne varijacije razvoja i birajući pratnju.
Jednačine za raspoloženje
Prilikom razrade metode bila je korištena specijalna aplikacija koja je nudila učesnicima testiranja da procene različite kombinacije akorda po skali od jedan do deset na osnovu tri kriterijuma: prijatno–neprijatno, veselo–tužno, uzbudljivo–dosadno. Takav sistem ocene omogućava stvaranje trodimenzionalne semantičke karte.
„Polazimo od pretpostavke da čovekov izbor nekakvog ponašanja na osnovu socijalnih emocija, osećanja i uzajamnih odnosa može da se opiše relativno prostim dinamičkim jednačinama. Jednostavan model ponašanja na osnovu semantičke karte i dve jednačine ne može se razlikovati od čovekovog u jednostavnoj paradigmi socijalnog delovanja u virtualom okruženju“, rekao je Aleksej Samsonovič.
On je istakao da najperspektivniji prilaz u toj oblasti istraživanja može da ponudi kognitivna arhitektura, stvaranje na osnovu psiholoških podataka i neuronauke taozvanih biološki inspirisanih kognitivnih arhitektura (BIKA).
Prema rečima naučnika, razrađena tehnologija se može prilagoditi i primenjivati ne samo u muzici, već i u mnogim drugim oblastima digitalnog stvaralaštva, takođe i u širem smislu i za robote-humanoide. Kreiranje i uvođenje u upotrebu ovakvih razrada važan je korak na putu proučavanja socioemocionalnog aspekta intelekta, odgovornog za raspoznavanje emocija, namera, motivacije i želja.
Ključni rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu „Prosidija kompjuter sajens“.
