Liderka nemačke Levice je izjavila da je Rusiju neophodno vratiti u sastav G8. Kako je rekla, taj korak je neophodan kako bi se stvorila protivteža uticaju SAD u klubu vodećih država na svetu.
Ona je konstatovala da je isključivanje Rusije iz G8 dovelo do problema i da SAD sada vode politiku koju ostalih šest zemalja ne želi da sprovodi.
Ruski politikolozi pozive da se Rusija vrati u „osmorku“ povezuju sa tim što SAD u poslednje vreme vode veoma neprijateljsku politiku prema Berlinu. Oni podsećaju da su Amerikanci kaznili nemački koncern „Folksvagen“ i nekoliko velikih nemačkih banaka i izražavaju sumnju da je tu reč o čisto komercijalnim, trgovinsko-finansijskim odnosima. Takva politika, prema mišljenju ruskih eksperata, govori o želji Vašingtona da potčini Berlin.
Posle čelika i aluminijuma, i automobili iz EU i Nemačke izvezeni u SAD mogli bi da potpadnu pod nove odredbe Vašingtona o carinama na te proizvode.
Donald Tramp je Ministarstvu trgovine SAD naložio da proveri da li uvoz automobila ugrožava nacionalnu bezbednost SAD. Ako ugrožava, na evropske i nemačke automobile bi mogla biti uvedena carina od 25 odsto. Istom argumentacijom je Tramp obrazložio i carine na uvoz čelika i aluminijuma. Ako do toga dođe to će za Nemce biti jak udarac, jer je američko tržište najatraktivnije za nemačku automobilsku industriju.
S druge strane, Amerikancima se ne sviđa saradnja Nemačke sa Rusijom u energetskom sektoru i zahtevaju da se zaustavi projekat „Severni tok 2“, koji predviđa izgradnju dva kraka gasovoda, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Zbog stava Amerikanaca Berlin je prisiljen da u tom pogledu „manevriše“ i „balansira“.
Politikolozi sumnjaju da bi povratak Rusije u format G8 doveo do ozbiljne promene američke politike prema Nemačkoj, a s druge strane se pitaju i da li bi taj povratak bio u interesu Moskve.
Oni smatraju da bi se pažnja Vašingtona delimično prebacila na Moskvu, ali da bi pritisak na Berlin, svejedno, ostao.
„S jedne strane, to Rusiji nije potrebno, zato što je Rusija poslednjih godina pokazala da je njoj dobro kada se drži svog pravca. S druge strane, ako bi se Rusija vratila u sastav ’osmorke‘ možda bi mogla da izbegne mnoge teške trenutke u međunarodnim poslovima, koji bi morali da se rešavaju. Međutim, treba uzeti u obzir i činjenicu da raste uticaj drugih zemalja, kao što su Kina i Indija, koje nisu u sastavu ’osmorke‘, a sa kojim Rusija održava veoma dobre odnose. Zbog toga, to pitanje traži da mu se pristupi pažljivo i promišljeno. Ali sama činjenica da nemačka opozicija postavlja to pitanje govori o tome da zemlje ’sedmorke‘ osećaju nedostatak Rusije“, rekao je za Sputnjik politikolog Vladimir Olenčenko.
Neki eksperti ukazuju i na to da stav nemačke Levice nikako ne utiče na politiku Nemačke, a s druge strane ističu da Rusiji nikakva „osmorka“ i nije potrebna, jer G8 već „faktički i ne postoji“. To je, kako kažu, format koji je održavao političku realnost krajem 20. i početkom 21. veka, a od tada se sve promenilo i nikom nije interesantno, a pre svega Rusiji.
Podsetimo, format G8 je prestao da postoji 2014. godine, nakon što je Krim ponovo postao deo Ruske Federacije. Tada su lideri svetskih država (SAD, Nemačke, Francuske, Italije, Japana, Velike Britanije i Kanade) odbili da učestvuju na samitu G8, koji je trebalo da bude održan u ruskom letovalištu Sočiju. Umesto toga, samit G7 je održan u Briselu, bez učešća Rusije.
Osnovni cilj te grupe je razmena mišljenja između država-članica i usaglašavanje mahom spoljnopolitičkih i ekonomskih pitanja, ali njihove odluke nemaju obavezujući karakter.
Nemački političari su više puta govorili o potrebi za obnavljanjem punih kontakata sa Rusijom. Tako je krajem maja potpredsednik Bundestaga, član Socijaldemokratske partije Nemačke Tomas Operman izjavio da samo partnerski odnosi sa Moskvom mogu postati preduslov za rešavanje celog niza važnih pitanja. Sama Vagenknehtova je još 2016. godine odluku o suspendovanju Rusije iz „velike osmorke“ nazvala greškom.