Ukoliko bi se suđenje Naseru Oriću, bivšem komandatu BiH ponovo održalo, na površinu bi isplivale stvari kao što su uloga Bila Klintona, Alije Izetbegovića i mnogih drugih međunarodnih faktora koji su bili uključeni u dešavanja u Srebrenici. Ovim rečima stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević objašnjava odluku Apelacionog suda u BiH da se postupak za ratne zločine protiv Orića obnovi.
Podsećanja radi, Oriću i njegovom ratnom kolegi Sabahudinu Muhiću suđeno je po optužbi za zločin protiv ratnih zarobljenika u Bratuncu i Srebrenici 1992. godine, odnosno za zločine u selima Zalazje, Lolići i Kunjerac. Orića je Haški tribunal 2006. osudio za ratne zločine po jednoj tački optužnice na dve godine zatvora za indirektnu odgovornost za smrt sedam i za mučenje 11 srpskih zarobljenika u periodu od 1992. do 1993. godine.
Nakon žalbe na presudu, Orić je 2008. proglašen nevinim, pošto je Apelaciono veće u Hagu tada zaključilo „da nema sumnje da su teški zločini počinjeni nad Srbima u Srebrenici u periodu od septembra 1992. do marta 1993, ali da dokaz da su zločini počinjeni nije bio dovoljan za izricanje kazne pojedincu“.
Galijašević napominje da je ova odluka sudstva u BiH ohrabrujuća jer daje nadu da je garnitura koja je sada u pravosudnim sistemima počela ozbiljno da radi svoj posao.
„Srebrenica je najbolnija tačka odnosa Srba i Bošnjaka. Ona je bez sumnje i simbol stradanja, ali je i simbol jednog posebnog trijumfa propagande. Na Srebrenici je propaganda zatvorila svaku istragu ili debatu o ulozi stranih obaveštajnih službi u zločinima u Srebrenici, pre svih francuske i američke. Zatim, o odgovornosti holandskog bataljona, o ulozi i nagodbama Bila Klintona, Žaka Širaka i Alije Izetbegovića. Sve je to ostalo u senci propagande slike koja koja je stvorena u Srebrenici, a ona je trebalo da zamagli činjenicu da je tamo poginulo puno Srba, više od tri hiljade i da su to radili ljudi koji su bili okupljeni oko Orića“, navodi naš sagovornik.
Dakle, u predmetima koja se tiču Orića, ubijanje i spaljivanje sela koja su čak i pokrenula nasilje u tom delu Drine, nisu postali predmet ni sudskog ni tužilačkog procesa. Ovo je sada impuls ka tome i hoću da verujem da je ovo veliki korak ka otkrivanju tih zločina.
Galijašević ne veruje da je ovaj potez Apelacinog suda vezan za neki „marketing“ uoči izbora. On podseća da su i do sada samo Srbi bili jedini krivci i jedini osuđivani, a Bošnjaci vrlo retko, zbog čega misli da ovo može biti jedan dobar presedan.
„Naravno, ovo sada podrazumeva novo vrednovanje postojećih dokaza, ali i mogućnost vođenja i obnavljanja postupka. Jer ako se uzme u obzir da su u prvostepenom suđenju svedoci bili Bošnjaci, a među njima i bivši predsednik Srebrenice Ibran Mustafić, ili komandanti tadašnjih brigada koji su proglašavani ludima ili su sprečavani da svedoče, da je bilo ucene i podmićivanje svedoka, sve to je rezultiralo da takve zakonske postupke nova kadrovska konstelacija u pravosuđu BiH nije htela da toleriše i oborila je presudu koja ima i te kako društveni i politički značaj“, ističe naš sagovornik.
Naš sagovornik naglašava da su mogući protesti od dela stranaka za koje je Orić nacionalni heroj, ali ne misli da bi to moglo da dovede do nekih ozbiljnijih tenzija. On ukazuje na mogućnost da se u sve umeša međunarodni faktor jer neće želeti da se razotkrije njihova uloga u svemu što se dešavalo u Srebrenici i okolini.
„Naravno da je međunarodna zajednica duboko okrvavila ruke na Bošnjacima u Srebrenici, a sada ih krvari nad Srbima u propagandnom smislu, satanizujući Srbe. Naš je interes da znamo šta je u stvari tada i Alija Izetbegović u ime Bošnjaka dogovorio sa Bilom Klintonom i Žakom Širakom. Da li je dogovorio brojku od 5.000 mrtvih Srebreničana? Da li je dogovorio ono o čemu priča tadašnji šef policije iz Srebrenice Hakija Omerović — da pet hiljada ljudi strada da bi bilo na drugoj (srpskoj) strani bombardovanja NATO-a i da bi Srebreničani došli da žive u Glogošći?“, pita Galijašević.
On podseća da su posle dešavanja u Srebrenici počeli napadi na srpske položaje od strane NATO-a u okviru operacije „Namerna sila“, kad su raketirana skladišta municije, komandni punktovi, rovovi… Iz te operacije su, nastavlja on, započete još dve takve vojne operacije koje su podrazumevale spaljivanje čitave jedne trećine Ozren planine i masovna ubistva, a tom prilikom su spaljena 22 sela, 12 verskih objekata i jedan srednjovekovni manastir.
Delovanje Zapada je, dakle, i te kako bilo aktivno u svemu ovome:
„Naravno da će oni želeti da spreče dalji razvoj procesa koji bi ponudio neke nove odgovore o njihovoj ulozi u svemu i o ulozi Alije Izetbegovića, koji u stvari i jeste najveći grobar bošnjačkog naroda“, tvrdi naš sagovornik.
Galijašević napominje da je ovo prilika da se isprave greške i pokaže uloga međunarodne zajednice.
Na pitanje da li je ovo put koji bi mogao da dokaže da Srbi nisu jedini krivci za Srebrenicu, naš sagovornik odgovara:
„Odgovornost više ne upućuje samo na jednu stranu, prema Srbima, nego događaje u Srebrenici posmatra u kontekstu odgovornosti ukupnih ratnih ciljeva i Zapada i Alije Izetbegovića, ali i mnogih drugih aktera. Naročito islamskih zemalja kojima je trebala jedna islamistička žrtva da bi se ’guralo‘ tada i palestinsko pitanje.
Po izbijanju rata u BiH Orić je 20. maja 1992. postavljen na funkciju komandanta Štaba Teritorijalne odbrane u Srebrenici, a od 1. jula 1992. i za člana Ratnog predsedništva Srebrenice.
Predvodio je, tvrdili su mediji uoči suđenja u Hagu, mnogobrojne napade na više od 50 srpskih sela 1992-1993, u opštinama Bratunac i Srebrenica. Orić je helikopterom evakuisan sa saradnicima u julu 1995, pre nego što je vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu, na područje pod kontrolom tzv. Armije BiH.
